Znate li šta je to 'emocionalna zaraza'? Empatični ljudi imaju supermoć - znaju kako se životinje osećaju

20.08.2023 09:04

Studije su otkrile da životinje poput konja i svinja mogu da prepoznaju naše emocije, ali i obrnuto. Ipak, postoji jedna grupa ljudi koja se ističe u tome.

Izvor: Shutterstock

Ukoliko na osnovu zvuka životinje možete da zaključite da li je ona srećna ili je pod stresom, to vas čini izuzetno empatičnom osobom. Ili jednostavno provodite dosta vremena u društvu životinja. Istraživanje koje je sprovela etološkinja Elodi Brifer sa Univerziteta u Kopenhagenu pokazalo nam je da ljudi koje karakteriše visok nivo empatije jako dobro identifikuju emocije kod životinja samo na osnovu njihovog zvuka.

Životinje odgovaraju na emocije koje prepoznaju u našem glasu

Psi zapravo nisu jedine životinje koje mogu identifikovati emocije u našim glasovima. Prema najnovijim istraživanjima, njima se pridružuju i konji i svinje. Oni takođe mogu da razlikuju pozitivne od negativnih emocija u našem glasu i to utiče na način na koji oni reaguju na nas.

Ovo istraživanje bi moglo da vas učini pažljivijim kada je u pitanju razgovor sa vašim ljubimcima

Prethodna istraživanja su pokazala da domaći konji mogu da čitaju emocije sa lica ljudi i da čuju emocije u ljudskom glasu - na primer smeh determinišu kao pozitivnu emociju. Međutim, u ovoj novijoj studiji se upoređuje kako pripitomljene životinje razlikuju neverbalne ljudske zvuke i zvuke sopstvene vrste.

Životinjama je puštan niz zvukova. Neki su bili poreklom od sopstvene vrste, a druge su proizvodili ljudi. Svaki snimak je trajao nekoliko sekundi i izražavao je neku vrstu emocionalnog signala - bilo pozitivnog ili negativnog.

Šta su autori otkrili? Svi konji i svinje su jače reagovali na negativne zvučne signale, bez obzira na to kog su porekla bili i koja životinja ih je stvarala.

Nakon što su čuli taj neprijatan zvuk, konji su provodili više vremena u šetnji i manje su mahali repom, što sugeriše da su bili pažljiviji. Za razliku od njih, svinje su više stajale i manje jele. Nalazi sugerišu na koncept poznat kao "emocionalna zaraza". To je primitivan oblik empatije, verovatno prilično uobičajen u životinjskom carstvu, koji omogućava ljudima i životinjama da osete emocije drugih ili ih oponašaju. Domaće životinje pripadaju ovoj kategoriji i s obzirom na to da se oslanjaju na nas kada su u pitanju hrana i mesto za život, čini se jasnim zašto moraju da se usklade sa našim emocijama. Glodari, ovce, koze, psi, konji, pande i šimpanze su primeri životinja koje imaju sposobnost da čitaju izraz ljudskog lica i zaključe kako se u tom trenutku osećamo. Način na koji razgovaramo sa našim ljubimcima može imati veliki uticaj na to kako se životinje ponašaju i šta osećaju.

Ljudi sa visokim nivom empatije bolje identifikuju emocije kod životinja

Brifer i njen tim su skupili snimke vokalizacije domaćih i divljih životinja. Neki su bili povezani sa pozitivnim (npr. iščekivanje hrane), dok su drugi povezivani sa negativnim iskustvima (npr. strah). Kao mera jačine emocija, u trenutku kada su snimci napravljeni, korišćeni su otkucaji srca domaćih životinja i pokreti divljih. Ljudski glasovi su takođe bili uključeni, izgovarali su rečenice bez konkretnog smisla i izražavali su ih na pozitivan i negativan način. Ljudi su popunjavali upitnik baziran na osnovu indeksa interpersonalne reaktivnosti. Ovaj indeks meri četiri empatične osobine: sklonost ljudi da usvajaju tuđe mišljenje, da osećaju naklonost prema drugima, da osećaju nelagodu kada su drugi u nevolji i da zamišljaju sebe u nerealnim situacijama. 50% vremena su ljudi tačno tumačili emocije na osnovu zvukova koje životinje proizvode.

Pol i nivo obrazovanja nisu imali uticaja na sposobnost ljudi da tumače zvukove životinja, ali starost jeste. Ljudi starosti od 20 do 29 godina su to činili najbolje, a sama sposobnost opada sa godinama. Takođe, ljudi su bili više prilagođeni zvucima drugih ljudi i domaćih životinja u poređenju sa divljim životinjama.

Ljudi koji u svojoj okolini imaju životinje bolje su ih razumeli, što nam sugeriše da se komunikacija može poboljšati vremenom i praksom. Ko je bio u stanju da bolje prepozna značenje životinjskih zvukova? Ljudi koji su na testu za empatiju imali visoke rezultate.

Ovo odražava rezultate dobijene u drugom istraživanju, koji pokazuju da su ljudi koji su imali veću empatiju prema mačkama bili bolji u razlikovanju toga da li je njihovo "mjaukanje" povezano sa pozitivnim ili negativnim iskustvima.

Ovo istraživanje nam je pokazalo da svi mi sisari imamo zajednički emocionalni sistem i da je moguće obučiti ljude da poboljšaju svoje razumevanje emocionalnog stanja životinja.