Karika koja nas spaja: Kako je izgledao najmlađi zajednički predak ljudi i majmuna?

Naučnici i danas vode debate na ovu temu, a sve što mogu da kažu potiče iz fosilnih zapisa.

S druge strane, tu su naši najbliži živi rođaci: šimpanze, gorile, orangutani i giboni - svi mi imamo zajedničkog pretka koji je živeo pre oko 23 do 5 miliona godina. Stoga, oni predstavljaju najbliže ekvivalente zagonentnog stvorenja o kom ne znamo mnogo. 

Kako je izgledao?

Naš najbliži zajednički predak je najverovatnije bio četvoronožna životinja - poput drugih primata, zaključuju naučnici na osnovu fosilnih dokaza. Oni nisu imali duge i zakrivljene prste na rukama i nogama, pokretljive zglobove i ramena, što sugeriše da su mogli da se penju vertikalno uz stabla ili da vise sa neke od grana, poput moderno anatomskih ljudi. 

Čini se da su rani hominini imali kratke i zakržljale zadnje udove, slične gorilinim ili od orangutana. I ovo je detalj koji otkriva da je njhovo prirodno stanište najverovatnije bila krošnja drveća, a ne otvorena protranstva savane. Dok je njihov hod podrazumevao dodirivanje tla petama, što im je omogućilo da se adaptiraju za veritaklno penjanje. 

Kada je oblik glave u pitanju, nađeni su tragovi o različitim oblicima i veličinama. Ono što je sasvim sigurno i pored sve te raznolikosti, jeste da je veličina njihovog mozga bila sigurno manja od veličine ljudskog mozga. Takođe, postojala je još jedna bitna razlika u odnosu na nas kada je položaj glave najbližih drevni zajedničkih predaka ljudi u pitanju, a to je da je ona bila postavljena kao kod gorila ili šimpanza - ka napred. 

Naučnici zaključuju da je izgled najbližeg zajedničkog drevnog pretka ljudi i dalje sporan, kao i da su potrebna dalja istraživanja i otkrića fosila da bi se njihov izgled u potpunosti rekonstruisao.

"Oni nisu vili ni gorile ni šimpanze, ali su verovatno bili najsličniji njima u odnosu na sve druge poznate primate." rekao je paleontropolog Kristofer Gilbert sa Hanter koledž u Njujorku za Lajv sajens. 

BONUS VIDEO: