Primećena diletacija vremena u ranom univerzumu - kako je moguće da su se događaji dešavali pet puta sporije?

Ovaj neobičan efekat je pre više od 100 godina predvideo Albert Ajnštajn.

"Vraćajući se u vreme kada je univerzum bio star tek milijardu godina, vidimo da je vreme teklo pet puta sporije. Da ste bili prisutni, u mladom kosmosu, jedna sekunda bi se činila kao jedna sekunda, ali iz naše perspektive, više od 12 milijardi godina kasnije, to rano vreme čini se kao da se vuče", objašnjava Džerald Luis, profesor astrofizike sa Univerziteta u Sidneju.

Kako se kosmos širi - protok vremena se "rasteže"

Pre više od jednog veka, Albert Ajnštajne je svojom teorijom opšte relativnosti utvrdio da bi astronomi kosmičke događaje u drevnoj prošlosti trebali da vide sporije nego moderne. Efekat je proučavan prilikom posmatranja supernova, za koje se mislilo da će se odvijati duplo sporije od uobičajenog. Međutim, svi pokušaji su bili bezuspešni. Kako su naučnici sada uspeli u svom naumu?

Džerald Luis i njegod kolega Brendon Bruer sa Univerziteta u Oklandu su umesto prikupljanja podataka o supernovama, prikupili podatke o 190 kvazara - ekstremno blještave udaljene galaksije sa podacima o rasponu talasnih dužina - od pre 2 do 12 milijardi godina, koji su proučavani u vremenskom intervalu od dve decenije.

Ovi udaljeni objekti se smatraju najmoćnijim u svemiru, što ih čini "korisnim svetionicima za crtanje univerzuma". Oni u svom centru imaju supermasivne crne rupe, koje se aktivno hrane - čitav proces dovodi do stvaranja velike količine svetlosti. Drugim rečima, oni su neka vrsta vatrometa sa gomilom bljesaka koje je teže pretvoriti u kosmiške satove od supernova koje bljesnu samo jednom. 

Zato su rekonstruisali njihove fluktacije i obavili statističke anlize slučajnosti, čime je utvrđeno da su se događaji odvijali pet puta sporije u ranom kosmosu. 

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Astronomy. 

Astronomi su posmatrali efekat dilatacije vremena u dalekim delovima svemira, što je prvi put da je čudan efekat, koji je Albert Ajnštajn predvideo pre više od 100 godina, primećen u ranom kosmosu.