Nakon 450 dana bušenja proći će kroz 10 kontinentalnih slojeva: U Kini otpočeto sa kopanjem rupe duge preko 11 km

13.06.2023 08:30

Kako bi otkrili šta se krije u unutrašnjosti Zemlje, naučnici često pribegavaju i kopanju dubokih bušotina.

Iskopavanje super rupe u Tarimskom basenu-0780244263.jpg

Izvor: Profimedia

Prema kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua, u toku su radovi na kopanju bušotine od 11.100 metara u pustinji Takla Makan na severozapadu Kine.

Ovo neće biti najdublja bušotina koju su ljudi do sada napravili. Neće nadmašiti 12.262 metara duboku, Koljsku ultraduboku bušotinu u Rusiji (koja je sada napuštena), ili naftnu bušotinu BD-04A na naftnom polju Al Šahen u Kataru, od 12.290 metara - ali približava se.

Kineski naučnici se nadaju da će bušotina značajno poboljšati naše razumevanje duboke geologije Zemlje, dok će se uporedo tragati i za rezervama nafte i gasa, kako bušenje bude sve više napredovalo.

Kina nije otkrila previše o detaljima bušotine, ili vrstama eksperimenata i analiza koje će sprovoditi kada se završi, ali će to svakako pomoći da se potvrdi ono što mislimo da znamo o Zemljinoj kori. Kontinentalna kora se spušta do dubine od oko 30 kilometara, tako da ni ova bušotina neće dopreti do plašta.

Ovo je ogroman tehnički poduhvat. Bušenje će trajati više od godinu dana, a za ovaj posao je dopremljeno oko 2.000 tona opreme i instrumenata - uključujući burgije i cevi za bušenje.

Koliko je teško dopreti do ovih dobina svedoči Koljska superduboka bušotina. Radovi na tom projektu počeli su u maju 1970. godine i trajali do 1994. godine, sa ukupno pet iskopanih bušotina zbog mehaničkih kvarova i prekida.

Pokazalo se ipak veoma korisnim. Naučnici su pronašli vodu i vodonik u količinama i na dubinama na kojima to nisu očekivali. Još jedno zanimljivo otkriće bilo je prisustvo mikroskopskih fosila planktona na oko 6.000 metara ispod površine.

"Teškoća izgradnje projekta bušenja može se uporediti sa velikim kamionom koji vozi dve tanke čelične sajle", rekao je za Sinhua naučnik Sun Jinšeng sa Kineske inženjerske akademije.

Oprema koja se koristi za bušenje mora da izdrži temperature do 200 stepeni Celzijusa i atmosferski pritisak oko 1.300 puta veći nego što je na površini.

Kada bude završena, za očekivanih 450 dana (otprilike), nova rupa u Kini će proći kroz 10 kontinentalnih slojeva - slojeva sedimentnih stena koji se protežu preko celih kontinenata - sve do sistema krede, formiranog još od pre 145 miliona godina.

Izvor: RTS

Tagovi

Komentari 2

Dodaj komentar

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Neverovali ili da

23.06.2023 19:37

Ako se nešto zove bušotina, onda se valjda buši, a ne kopa?? Drugo, dubina od oko 11km je ponekad dovoljna za neke bitne podatke, ponekad ne. Zašto su baš odabrali naslage ispod pustinje, ostaje da se proveri po geološkoj građi Kine. Zna se da je sadašnja Sahara nekada bila najzelenije i najplodnije područje na Zemlji. Biće zanimljivo videti šta se ispod sadašnje pustinje Takla makan nekada nalazilo. Kroz više milionsku istoriju razvoja. U nekom delu verovatno i prašuma, u nekom gotovo sigurno more, jer kako se Indokineska tektonska ploča približavala Azijskoj, i krenula da se podvlači pod nju, tako je krenulo izdizanje Himalaja. Tačno prilika da neki otvoreni vodeni sistem pređe u poluzatvoren, a onda lagano u proces isušivanja i kasnije u pustinju. Zatim, taj deo sa kredom je malo laički opisan. Čak do krede nema preterano smisla napisati, kada je poznato da su dinosaurusi obitavali u Juri, koja je starija jedinica od krede. Kreda je inače poznata po jako debelim naslagama krečnjaka nastalih taloženjem školjki, čiji je skelet odgovoran za formiranje krednih naslaga. Ono što će se sigurno otkriti su prepaleozojske naslage, odnosno tzv proterozoik. Iliti prazemlja. To su već jako drevne naslage, nedovoljno izučene.

Odgovori