Prvi put uspešno izvedena operacija na mozgu fetusa — rezultati su obećavajući! O čemu se radi?

Po prvi put, hirurzi su uspešno operisali veliku malformaciju u mozgu fetusa.

Iako je ovo tek prvi pacijent tretiran na ovaj način, procedura je veliki uspeh.

"U kliničkom ispitivanju koje trenutno sprovodimo, koristimo transuterinu embolizaciju vođenu ultrazvukom za rešavanje malformacije Galenove vene pre rođenja. Bili smo oduševljeni kada smo videli da se kod našeg prvog slučaja nije pojavio problem koji se javlja nakon rođenja deteta", kaže Daren Orbah, lekar Bostonske dečije bolnice i medicinske škole Harvard.

"Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da beba na kojoj smo izveli zahvat dok je bila u materici, šest nedelja nakon rođenja, napreduje izuzetno dobro, ne prima lekove, normalno jede, dobija na težini i otpuštena je iz bolnice. Nema znakova bilo kakvih negativnih efekata na mozak."

Malformacija Galenove vene pogađa oko 1 od 60.000 novorođenčadi. U pitanju je retka vrsta vaskularne abnormalnosti u mozgu koja uzrokuje da se arterije povežu direktno sa venama, a ne sa kapilarima, koji bi kontrolisali protok krvi. Tada je protok krvi u vene mnogo brži od bezbednog i uzrokuje niz štetnih posledica, prenosi Science Alert.

Stanje predstavlja stres za kardiovaskularni sistem, što može da dovede do srčane insuficijencije. Zbog dodatnog pritiska u mozgu, može izazvati oštećenja koja rezultiraju neurološkim i kognitivnim problemima. Takođe ima visoku stopu mortaliteta.

Obično se leči nakon rođenja, tehnikom u kojoj hirurzi stavljaju specijalizovani materijal u venu da bi je blokirali, kao što je agens za zgrušavanje koji pomaže krvi da se koaguliše i na taj način sprečava protok krvi.

Ali stanje može brzo da se promeni na gore nakon rođenja.

Orbah i njegove kolege stoga sprovode kliničko ispitivanje kako bi procenili mogućnost lečenja ovog stanja pre rođenja. Njihova pacijent je bio fetus u 34. gestacijskoj nedelji, koju su operisali navodeći se ultrazvukom.

Porođaj je dva dana kasnije indukovan jer je postupak doveo do preranog pucanja membrana u materici. Međutim, kada se beba rodila, ispostavilo se da njen kardiovaskularni sistem radi normalno i nije bila potrebna dodatna operacija. Novorođenče je svakako praćeno u bolnici narednih nekoliko nedelja.

Tokom tog vremena nisu postojali znakovi neuroloških problema, nakupljanja tečnosti ili krvarenja, pa su majka i beba poslati kući.

Pošto je ovo prvi pacijent u tekućem kliničkom ispitivanju, tehnika nije ni blizu spremna za široku primenu. Ali rezultati su obećavajući. 

"Iako je ovo tek prvi lečeni pacijent, od vitalnog je značaja da nastavimo sa ispitivanjem kako bismo procenili bezbednost i efikasnost kod drugih pacijenata. Ova može značajno da smanji rizik od oštećenja mozga, invaliditeta ili smrti."