Kako nizak nivo zaostalog radioaktivnog materijala utiče na pse lutalice oko Černobilja?

08.03.2023 10:48

Ovo je prva studija koja se bavi pitanjem uticaja niskog nivoa zaostalog radioaktivnog materijala na velike sisare oko Černobilja, u kojoj je učestovalo preko 300 pasa lutalica.

Izvor: Shutterstock

KADA je te 1986. godine došlo do nuklearne katastrofe u Černobilju, čak ni nekolicina onih koji su bili upućeni u dešavanja nije bila svesna kakve će posledice ovaj događaj ostaviti na okolni živi svet. Danas u blizini reaktora ne žive ljudi, a čitava oblast je pretvorena u Zabranjenu zonu. Ipak, to ne znači da tu nema živog sveta, a jedan od primera su čopori divljih pasa koji žive na napuštenoj teritoriji.

"Imamo toliko toga da naučimo od ovih životinja", kaže Elejn Ostrander, genetičar sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje u Betezdi, i koautor studije. "Ovo je idealana prilika da vidimo šta se dešava kada generacije velikih sisara žive u neprijateljskom okruženju."

Posledice na životinje

Direktni uticaji nesreće u Černobilju bili su očigledni - ljudi koji su radili u elektrani i vatrogasaci koji su učestvovali u gašenju požara nakon katastrofe umrli su od radijacije u roku od nekoliko meseci nakon katastrofe. A u okolnim krajevima se osušilo drveće, dok su mnoge vrste insekata nestale. Ono što je do danas nejasno jeste kako nizak nivo zaostalog radioaktivnog materijala utiče na biljke i životinje oko Černobilja, pogotovo ako se uzme u obzir da su rezultati nekoliko studija sugerisali na neuobičajeno visoke stope genetskih mutacija kod lastavica i voćnih mušica u blizini reaktora.

Zbog čega je evolucioni ekolog i jedan od autora Timoti Musoa sa Univerziteta Južne Karoline i odlučio da se 2017. godine pridruži misiji koja je imala za cilj da pruži veterinarsku negu stotinama pasa lutalica koje žive u Zoni isključenja - oblasti od 2.600 kvadratnih kilometara oko elektrane. Tom prilikom on i njegove kolege su prikupile uzorke krvi oko 300 divljih pasa, koje su nakon toga detaljno analizirali.

Njihova DNK im je otkrila da oni nisu pridošlice u tom području, kao i da uprkos zabrinutosti sovjetskih vlasti tokom 1980-ih da će psi migrirati i širiti radioaktivni materijal - većina ovih životinja nije odmakla daleko. Ovo ukazuje da su oni bili u stanju da prežive i da se nakon katastrofe razmnožavaju, iako su živeli u blizini reaktora.

Drugim rečima, ovi rezultati su "neverovatno dragoceni" jer psi imaju tendenciju da dele isti prostor i sličnu hranu kao i ljudi. Iako, kako Ostrander i njegove kolege objašnjavaju, raspoznavanje genetskih promena nastalih usled genetskih zračenja ili nekog drugog faktora - neće biti lako. Stoga on i njegove kolege planiraju još slčnih studija koje će im otkriti više detalja.

Rezultati istraživanja su objavljeni u Science Advances.