Šta bi se desilo ukoliko bi došlo do nuklearnog sukoba između Rusije i Amerike?

22.02.2023 15:09

Možda bi ste preživeli udare i radijaciju, ali ono što bi potom usledilo verovatno ne bi.

Izvor: Shutterstock

ZAMISLITE APOKALIPTIČNU scenu u kojoj su glavni akteri dve vodeće nuklearne sile - Amerika i Rusija. Sa po nekoliko hiljada bojevih glava sa dometima koji se kreću između 13.000 i 15.000 kilometara. Svaka od njih baca nekoliko nuklearnih bombi iz svog arsenala na neprijatelja i šta se posle dešava? Ukoliko ste preživeli, možda i niste imali toliko sreće koliko ste mislili.

Ovo je barem zaključak studije po imenu "Globalna nesigurnost hrane i gladi zbog smanjenja useva, morskog ribarstva i stočarske proizvodnje usled klimatskih poremećaja, izazvanih ubrizgavanja čađi u nuklearnom ratu", objavljene ove nedelje u časopisu Nature Food. Čiji autori tvrde da bi pored razaranja izazvanog eksplozijama i radijacijom, detonacija nuklearnog oružja izazvala velike požare koji bi uticali na stvaranje ogromne koncentracije čađi u atmosferi i sprečavanju sunčeve svetlosti da dopre do nas i biljaka usled čega bi nastupila glad.

Ključ je u aerozagađenju

Nešto slično se desilo na Zemlji pre 66 miliona godina, kada je asteroid Čiksuluba udario u Meksički zaliv i pokrenuo niz događaja koji su na kraju rezultirali izumiranjem dinosaurusa. Naime, nakon sudara u atmosferi su se našli milioni tona sulfata i čađi, koji su rashladili Zemlju. Klima se promenila, a izvori hrane su se smanjili.

Stručnjak za klimu i modeliranje useva Lili Кsia i njene kolege sa Univerziteta Rutgers su sada izračunali kolika koncentracija čađi u atmosferi nakon sukoba bi uticala na našu budućnost. Kao i njegov uticaj na useve, ribolov ili stočarsku delatnost. Da bi došli do ove procene, iskoristili su podatke o globalnim zalihama kalorija nakon što bi uskladištene zalihe hrane bile iscrpljene.

Ono što su otkrili je da čak i uz preusmeravanje useva koji su danas namenjeni za ishranu životinja ili proizvodnju biogoriva, proizvodnja hrane ne bi bila dovoljna da garantuje snabdevanje u većini nacija. Dakle, svaka detonacija nuklearnog oružja koja proizvodi više od 5 miliona tona čađi izazvala bi ogromnu nestašicu hrane u skoro svakoj zemlji na svetu.

Takođe, procena je da bi broj preminulih usled posledica izazvanih nuklearnim sukobom između Sjedinjenih Država i Rusije mogao da dostigne 5 milijardi ljudi ili dve trećine svetske populacije. Zbog čega je zaključak, da je globalna saradnja u sprečavanju upotrebe nuklearnog oružja izuzetno važna.