Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Danas je zimska kratkodnevnica: Šta su solisticiji i ko ih je proslavljao tokom istorije?

Autor Aleksandra Cvetić

Ove godine, severni zimski solsticij počinje 21. decembra u 22 sata i 48 minuta, što istovremeno znači da južno od ekvatora počinje leto.

 Zimski solisticij_1931914709.jpg Izvor: Shutterstock

TRADICIONALNO, letnji i zimski solisticij zajedno uz prolećnu i jesenju ravnodnevnicu su kroz istoriju označavali smena godišnjih doba, dok meteorolozi danas koriste temperaturne rekorde da bi povukli linije između njih. Dakle, šta onda tačno predstavljaju solisticiji i kako su se slavili kroz istoriju? 

Šta su solsticiji?

Da bi do njega uopšte došlo osa rotacije naše planete mora da iznosi oko 23,4 stepena u odnosu na krug koji pravi oko Sunca. Ovaj nagib pokreće različita godišnja doba, jer severna i južna hemisfera u zavisnosti od rastojanja dobijaju nejednaku količinu sunčeve svetlosti tokom godine. Drugim rečima, od marta do septembra severna hemisfera je više nagnuta ka Suncu, što dovodi do proleća i leta na njoj. Dok je od septembra do marta, ona nagnuta tako da imamo jesen i zimu. 

Zemlja nije jedina planeta sa solsticijama i ravnodnevicama, a astronomi stalno koriste solsticije i ekvinocije da definišu "godišnja doba" na drugim mestima u našem solarnom sistemu. Međutim, vredi napomenuti da godišnja doba na drugim planetama nisu ista kao naša iz nekoliko razloga.

Prvo, planete se razlikuju po svojim aksijalnim nagibima - tako da postoji mnogo manja sezonska razlika između npr. Venerinog letnjeg i zimskog solsticija od onih na Zemlji. Pored toga, planete kao što je Mars imaju kraće orbite od naših, što znači da na njima postoje veće razlike u sezonskim temperaturama.

Solsticij kroz istoriju

Tokom milenijuma, kulture širom sveta su smišljale načine da slave i poštuju ove događaje - od izgradnje struktura koje su u skladu sa solisticijom do organizovanja festivala u njegovu čast. Iako je svrha zagonetne strukture Stounhendž i dalje nepoznata, jasno je da ovaj 5.000 godina star spomenik ima posebnu vezu sa njima. Na letnji solsticij, kamen koji stoji izvan glavnog kruga je u liniji sa Suncem u trenutku izlaska.

Pored građevina, ljudi su organizovali i festivale, pa su tako tokom letnjeg solisticija najpoznatiji skandinavski Sredina leta i slovenski Ivana Kupale. Što ne znači da i tokom zimskog solisticija nisu organizovane proslave, a jedan od najpoznatijih se dešavao na južnoj hemisferi tokom 24. juna, kada su Inke obeležavale Novu godinu. Ovaj festival se i dalje slavi širom Anda, a od 1944. godine Inti Raimi se tradicionalno svake godine proslavlja u Kusku, Peruu. 

Stari Rimljani su slavili zimski solsticij tokom Saturnalija, sedmodnevnog festivala koji je uključivao davanje poklona, ukrašavanje kuća biljkama i paljenje sveća. Dok Iranci slave Jaldu, festival koji ima za cilj da oda počast Mitri, drevnom persijskom božanstvu svetlosti.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka