Kako je Arktik izgledao pre 2 miliona godina? Naučnici otkrili DNK fragmente koji su im pružili odgovore

Pored toga što su konačno uspeli da rekonstruišu floru i faunu ovih severnih delova naše planete iz perioda od pre 2 miliona godina, naučnici su uspeli da otvore i novo poglavlje u paleogenetici.

"Probijamo barijere onoga što smo mislili da možemo postići u smislu genetskih studija", rekao je koautor studije Mikel Vinter Pedersen, objavljene u naučnom časopisu Nature, prenosi Hina. 

Istražujući najsevernije delove Grenlanda, on i njegov tim su u sedimentu pronašli DNK fragmente, za koje su prvobitno morali da ustanove da li su skriveni u glini ili kvarcu kako bi znali da li mogu da ga izoluju za dalje proučavanje. Kako se pokazalo da je ovaj poduhvat moguć, 41 fragment je otkrio kako se radi o duplo starijem zapisu od do sada poznatog DNK sibirskog mamuta. 

Geobilog Karina Sand sa Univerziteta u Kopenhagenu koja je učestvovala u studiji je objasnila da je korišćeni metod "pružio fundamentalno razumevanje zašto minerali ili sedimenti mogu da sačuvaju DNK" i da je ovo Pandorina kutija koju naučnici tek treba da otovore. 

Drugačije okruženje

"Reke koje teku kroz okolinu prenosile su minerale i organski materijal u morsko okruženje i tamo su se taložili ovi kopneni sedimenti", rekao je Vinter Pedersen. Međutim, kako se pre oko dva miliona godina deo ove podvodne mase izdigao, on je postao deo Grenlanda. 

Godinama unazad na ovom prostoru su otkrivane različite vrste naslaga, među kojima su otkriveni različiti fosili, međutim nikada nije otkriven ni jedan njihov DNK zapis. Stoga su naučnici imali veoma oskudno znanje o živom svetu i ekosistemu ovog dela sveta s kraja pliocena. 

Kako bi stekli bolji uvid u njegovu faunu i floru oni su 2006. godine započeli istraživanja: "Imali smo šumsko okruženje sa mastodontima, irvasima i zečevima koji su trčali okolo, zajedno sa mnogo različitih biljnih vrsta", rekao je Vinter Pedersen. Pored toga, oni su ustanovili i da je na Grenlandu temperatura nekada bila viša i za 11 do 17 stepeni. 

Otkriće o prisustvu mastodonta je posebno interesantno jer svedoči o njihovoj rasprostranjenosti i na dalekom severu, što govori da su bili veoma prilagodljivi kao vrsta. Drugim rečima, njihova prilagodljivost različitim tipovima klime bi onda mogla da bude drugačija nego što su naučnici ranije pretpostavljali, stoga je cilj da u budućnosti istraže neke nove lokacije za koje znaju da su i starije - što će im možda pružiti neke nove uvide u prošlost naše planete.