Da li jezik kojim govorimo utiče na našu percepciju boja?

Suptilne razlike u jezicima i njihov uticaj na način na koji doživljavamo svet oko nas su predmet rasprava još od početka 20. veka.

Izvor: Shutterstock

U prvoj polovini 20. veka lingvista Bendžamin Vorf je snažno zagovarao teoriju da jezik koji učimo drastično utiče na način na koji opažamo, pamtimo i razmišljamo o svetu - hipoteza koja se zove lingvistička relativnost. U decenijama koje će uslediti naučnici su pokušali da otkriju - da li naš maternji jezik utiče na to kako opažamo boje? 

Među prvima ovu hipotezu su rešili da testiraju antropolozi Brent Berlin i Pol Keja u drugoj polovini 20. veka. Oni su u rečnicima istraživali nazive boja na 100 jezika i otkrili da termini boja nisu arbitrarno raspoređeni među njima - već da prate predvidljivu hijerarhiju. Ukratko, suprotno hipotezi lingvističke relativnosti, zaključak do kog su došli je da se univerzalni obrazac "vrti" oko šest osnovnih boja - bele, crne, plave, žute, zelene i crvene.

Koliko je zaista nebo plavo?

Iako u engleskom i španskom jeziku postoji jedan termin koji se odnosi na plave boje, među jezicima kao što su ruski, grčki i turski postoje različiti izrazi za svetloplavu i tamnoplavu - na grčkom za svetloplavu se kaže "ghalazio", dok je tamnoplava "ble". A nekoliko studija sprovedeno nad govornicima ovih jezika je dokazalo da su oni brži i sigurniji kada je u pitanju razlikovanje svetle i tamnoplave nijanse. Štaviše, oni su u stanju da bolje naprave razliku između plavih nijansi u poređenju sa govornicima engleskog ili španskog jezika, i to kao da su u pitanju različite boje.

Slični rezultati su dobijeni i prilikom analize drugih kategorija boja, na osnovu čega su naučnici došli do zaključaka da grupisanje u određenom jeziku utiče na način na koji ih govornici percipiraju i pamte.  Ipak, zaključak naučnika je da uz brzu obuku svako može da proširi svoj rečnik i nauči da pravi razliku između različitih nijansi.