Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li jezik kojim govorimo utiče na našu percepciju boja?

Autor Aleksandra Cvetić

Suptilne razlike u jezicima i njihov uticaj na način na koji doživljavamo svet oko nas su predmet rasprava još od početka 20. veka.

 Boje_680930416.jpg Izvor: Shutterstock

KADA OTVORIMO OČI, većina nas vidi bezbroj boja koje nam omogućavaju da identifikujemo predmete, materijale i supstance u našem okruženju. Iako je broj hromatskih nijansi koje možemo da uočimo ogroman, da bi smo olakšali komunikaciju sa drugim ljudima mnoštvo nijansi smo smestili u svega nekoliko kategorija. A naučnici tvrde da je to samo još jedan dokaz da na svet boja mogu uticati kultura i naša iskustva. 

U prvoj polovini 20. veka lingvista Bendžamin Vorf je snažno zagovarao teoriju da jezik koji učimo drastično utiče na način na koji opažamo, pamtimo i razmišljamo o svetu - hipoteza koja se zove lingvistička relativnost. U decenijama koje će uslediti naučnici su pokušali da otkriju - da li naš maternji jezik utiče na to kako opažamo boje? 

Među prvima ovu hipotezu su rešili da testiraju antropolozi Brent Berlin i Pol Keja u drugoj polovini 20. veka. Oni su u rečnicima istraživali nazive boja na 100 jezika i otkrili da termini boja nisu arbitrarno raspoređeni među njima - već da prate predvidljivu hijerarhiju. Ukratko, suprotno hipotezi lingvističke relativnosti, zaključak do kog su došli je da se univerzalni obrazac "vrti" oko šest osnovnih boja - bele, crne, plave, žute, zelene i crvene.

Koliko je zaista nebo plavo?

Iako u engleskom i španskom jeziku postoji jedan termin koji se odnosi na plave boje, među jezicima kao što su ruski, grčki i turski postoje različiti izrazi za svetloplavu i tamnoplavu - na grčkom za svetloplavu se kaže "ghalazio", dok je tamnoplava "ble". A nekoliko studija sprovedeno nad govornicima ovih jezika je dokazalo da su oni brži i sigurniji kada je u pitanju razlikovanje svetle i tamnoplave nijanse. Štaviše, oni su u stanju da bolje naprave razliku između plavih nijansi u poređenju sa govornicima engleskog ili španskog jezika, i to kao da su u pitanju različite boje.

Slični rezultati su dobijeni i prilikom analize drugih kategorija boja, na osnovu čega su naučnici došli do zaključaka da grupisanje u određenom jeziku utiče na način na koji ih govornici percipiraju i pamte.  Ipak, zaključak naučnika je da uz brzu obuku svako može da proširi svoj rečnik i nauči da pravi razliku između različitih nijansi. 

Možda će vas intersovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Језикољубац

Језик не могже да утиче на боје али боје могу да итичу на језик и психу. Нијансе боја утичу на психу у детаљима и оне терају психу да изналази нове речи. Додуше, у србском језику није више тако јер насши 'струкојезикчници' само усвајају стране речи и уводе их у говор уместо да стварају нове речи по словенској психи (духу).

Najnovije

Priroda

Nauka