Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici tvrde da je Crna smrt preoblikovala evoluciju ljudi i da još uvek utiče na nas - NEGATIVNO

Autor Aleksandra Cvetić

Gen koji nam je nekada pomogao da se izborimo sa kugom i danas utiče na naše zdravlje, ipak ne na način na koji većina očekuje.

 Crna smrt-0147335496.jpg Izvor: Profimedia

CRNA SMRT SE SMATRA jednom od najsmrtonosnijih bolesti, koja je tokom srednjeg veka celu Evropu zavila u crno. Procene su da je tokom sedam vekova zbog nje umrlo oko 200 miliona ljudi, ovo je naučnike navelo na pomisao kako je ona morala u velikoj meri da utiče na ljudsku evoluciju. Stoga su rešili da uzmu DNK uzorke iz zuba 206 pokojnika iz jama u kojima su masovno sahranjivanji pokojnici preminuli od kuge.  

Ono što nam je pomoglo da preživmo - sad nas ubija 

Skoro polovina ljudi u Evropi preminula je sredinom 14. veka od kuge, a nova studija koja je analizirala DNK kostura sa nekoliko različitih lokacija identifikovala je mutacije koje su pomogle tadašnjem stanovništvu da preživi ovu smrtonosnu bolest. Ipak, istraživači su sada utvrdili da su mutacije na genima povezane sa pojavom određenih bolesti u modernom društvu.

Uloga gena je da proizvede proteine koji će omogućiti imunom sistemu da prepozna i neutrališe neprijatelje u našem organizmu. Pošto dolaze u različitim verzijama, oni najsrećniji su od roditelja nasledili kopije koje uspešno obavljaju svoju fukciju. Drugim rečima, oni koji su preživeli kugu su preneli korisne mutacije na svoje potomke i na taj način povećali stopu za preživljavanjem i to za čak 40 posto.

Nakon što su naučnici predvođeni Luisom Bareirom sa Univerziteta u Čikagu ekstrahovali drevnu DNK iz skeleta, utvrdili su koji geni su pomogli ljudima i njihovim direktnim potomcima da prežive kugu. Potom su za potrebe istraživanja iskoristili bakteriju kuge - Yersinia pestis. Rezultat je potvrdio da su čak i danas te mutacije otporne na kugu češće nego što su bile pre Crne smrti.

Jedini problem predstavlja činjenica da je gen ERAP2 koji im je pomogao u tome, povezan sa pojavom autoimunih bolesti kao što je Kronova inflamatorna bolest creva kod savremenih ljudi. Stoga, naučnici napominju da je razumevanje dinamike koja je oblikovala ljudski imuni sistem tokom vekova ključan za razumevanje naše podložnosti bolestima u modernim vremenima. 

Rezultati studije su objavljeni u časopisu Nature. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka