Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu - Svent Pabo, čovek koji je otkrio vezu između neandertalaca i čoveka

Ovogodišnja Nobelova nagrada za medicinu odlazi u ruke paleogenetičara Sventa Paboa koji je pored ogromnog doprinosa u pročuvanju genetskog materijala neandertalaca zaslužan i za osnivanje čitave grane u nauci.

Genetski materijal davno preminulih ne samo da se već odavno raspao, nego je i zagađen bakterijama i mikroorganizmima koji su se pojavili u međuvremenu na ostacima, kako su govorili. Međutim, onda je došla 1984. godina, a Pabo i njegovi saradnici su kloniranjem uspešno rekonstruisali DNK jedne egipatske mumije. Da bi već 1997. godine rekonstruisali i genetski materijal neandertalca, dok su deceniju kasnije izveli i neke od zaključaka zasnovanih na ovom istraživanju, kako piše Deutche Welle.

Zašto smo mi drugačiji?

Danas se za ovog švedskog naučnika slobodno može reći da je osnovao sasvim novu naučnu disciplinu - paleogenetiku. A zajedno sa svojim saradnicima nastavio je redovno da objavljuje spektakularna otkrića u ovoj oblasti, pa je tako "usput" utvrdio i da ostaci kostiju iz Denisove pećine u Altajskom gorju na zapadu Sibira zapravo pripadaju vrsti pračoveka koji do tada nauci nije bio poznat.

Pošto je prethodno utvrdio da se genetski metrijal neandetalca bitno razlikuje od homo sapijensovog - ali ne sasvim,  a kako je znao da se susret među njima dogodio pre nekih 50.000 godina - kad je čovek napustio Afriku i krenuo ka Europi i Aziji - zaključio je sledeće: "Svako od nas ima oko 1 do 2 posto neandertalca u sebi". 

I to je za njega bilo ključno pitanje: "Ako želimo da saznamo što je u našem nasleđenom materijalu ekskluzivno, onda se moramo zapitati koje su to genetske promene koje mi svi imamo, ali ih nemaju neandertalci." Čovekova tajna se krije u tim promenama, ali on dodaje da će mu trebati još najmanje deset do dvadeset godina da uđe u trag odgovoru. 

Neandertalci su baš kao i mikoristili alate, ali hiljadama godina ništa nisu menjali. I oni su bili okruženi morem, ali im nikad nije palo na pamet da se otisnu na pučinu. A čovek je za samo 65 hiljada godina naselio i najudaljenija ostrva na Pacifiku. "Na neki način sve to je ludost. Mi smo ludi! Sad ćemo leteti i na Mars. Nikako ne možemo da stanemo", kako zaključuje Pabo.