Čuveni Titanik je snimljen u najvišoj rezoluciji do sada, što je aučnicima omogućilo da zumiraju određene oblasti bez gubitka kvaliteta slike i pružilo najjasnije snimke do sada.
Izvor: Shutterstock
Od kako je u 2.20 ujutro 15. aprila 1912. godine "nepotopivi" Titanik nestao pod talasima i sa sobom odneo 1.500 duša, ne prestaje da zaokuplja maštu istraživača različitih oblasti.
Olupina počiva u mraku, a rasturena slagalica od krhotina zarđalog čelika rasuta je po dnu severnog dela Atlantika na površini od oko 400 hektara. Razjedaju je mikroorganizmi. Naučnici prate stanje olupine, ali retko imaju priliku da sam potonuli brod i vide.
Zato je snimak koji je napravila kompanija za ronilačke izlete OušnGejt ekspedišns posebno obradovao sve one koje fascinira priča o ovom brodu.
Tim je snimio čuveni brod u najvišoj rezoluciji do sada, od oko 8.000 piksela, što im je omogućilo da zumiraju određene oblasti bez gubitka kvaliteta slike i pružilo najjasnije snimke do sada.
Na snimku su uočeni nikada ranije viđeni detalji, kao što je natpis na sidru "Noa Hindžli i sinovi". Pokazalo se i kako se olupinja menja u svom vodenom grobu.
Ovo je bila druga godišnja ekspedicija OušnGejta do Titanika. Kompanija prevozi "specijaliste za misiju" i istraživače do broda uz pomoć njihovih "Titana".
Osmodnevna ekspedicija do organizovana je krajem maja 2022. godine, a za mesto na Titanu, svaki "specijalista za misije" mora da plati 250.000 dolara.
Podmornica Titan je opremljena najnovijim kamerama za snimanje slika ultra visoke rezolucije koje će pomoći u određivanju stope propadanja olupine i proceni morskog života koji živi na olupini. Misija je zaronila duboko ispod severnog Atlantika sve dok svetla podmornice nisu bljesnula na ogromnom brodu.
Posadu je dočekalo "ogromno sidro od 15 tona koje se još uvek nalazi na palubi olupine i okov koji je prvobitno bio pričvršćen za glavni jarbol koji se sada srušio“, rekao je ronilac PH Nargeolet.
Novi, najdetaljniji do sada, snimak "nepotopivog broda" koji duže od veka leži na dnu okeana (VIDEO)
Ledeni bregovi su se zaista nalazili ispred njih. Do 19:30, Titanik je dobio pet upozorenja sa obližnjih brodova. Radijski operater, Džek Filips primio je detaljnu brodsku poruku u kojoj se tačno navodi lokacija „velikog broja santi leda“, ali Filips, zauzet slanjem ličnih poruka putnika, očigledno je nije pokazao nijednom službeniku. U 22:55, drugi brod, Kalifornian, javio se putem radija da se potpuno zaustavio zbog gustog polja od leda. Nijedna od ovih poruka nije počinjala ključnim kodom koji bi zahtevao da ga Filips pokaže kapetanu Smitu, a Filips nije bio raspoložen da prekine posao. Električni signal Kaliforniana bio je toliko glasan da je Filips umalo ogluveo. Ućuti, ućuti! javio se radiom. Zauzet sam! Nešto kasnije, radio operater se isključio tokom noći.
Dok je Titanik jurio dalje, osmatrači Frederik Flit i Redžinald Li pogledali su u tamu. Nešto pre 23:40, Flit je primetio nešto tamnije od mora, kako leži tačno ispred njih. Kako se brod približavao, obrisi su bili jasniji. Tri puta je pozvonio zvonom upozorenja i pozvao komandni most. -Šta ste videli? čuo se glas kroz slušalicu. -Ledeni breg, odmah ispred, odgovorio je Flit. Na komandnom mostu, prvi oficir Vilijam Mardok je povukao ručicu telegrafa u mašinskom odeljenju da stane i izdao naređenje da se skrene levo. Mardok je takođe naredio punom brzinom prema krmi kako bi pokušao da izbegne led. Zatim je pritisnuo dugme da zatvori vrata u vodonepropusnim pregradama.
Više od 30 sekundi su zadržavali dah. U poslednjem trenutku, Titanikov pramac se okrenuo ka levoj strani i planina od leda je skliznula pored desne strane. Posada je zaključila da je brod izbegao sudar. Ali ledenog brega je bilo više nego što se na prvi pogled činilo, devet desetina brega je skriveno ispod površine, a njegova podvodna masa je probila Titanikovu desnu ploču trupa. Mnogi putnici nisu osetili udar, ali oni u pramcu su znali da su naleteli na santu leda.
Ispod, u prednjim kotlovima i poštanskim prostorijama, posada je bila zabrinuta dok je voda šikljala u prvih pet pregrada. Sudbina Titanika je bila jasna. Vodonepropusne pregrade nisu bile dobra opcija uskoliko bi pramac broda krenuo da tone a morska voda da zapljuskuje gornje ivice pregrada. Težina vode koja bi ušla u prvih pet odeljaka bi povukla brod dovoljno duboko da dozvoli da se više izlije u šesti, povlačeći brod još dublje, a zatim izazivajući prelivanje u sedmi. Neizbežno bi svaki odeljak napunio i poplavio sledeći. Posada je procenila da je Titaniku ostalo još dva sata pre nego što potone.
Smit je naredio da se pošalje radio poziv u pomoć, ispale rakete za pomoć i popune čamci za spasavanje. Okrutna zamka birokratije postala je očigledna. Prema zastarelim, ali još uvek standardnim propisima Odbora za trgovinu, svi brodovi koji prelaze 10.000 tona morali su da imaju najmanje 16 čamaca za spasavanje plus dodatne splavove i plovake. Ti brojevi su dobro funkcionisali za putničke brodove starog stila 1896. godine, u godini njihovog usvajanja, ali su se pokazali sramotno neadekvatnim za brodove kao što je Titanik, koji je težio više od 46.000 tona. Odbor za trgovinu je takođe verovao da jači brodovi novije gradnje verovatno ne bi mogli da potonu, što nas dovodi do spornog pitanja kapaciteta čamaca za spasavanje.
Brodski čamci za spasavanje, mogli su da prime samo polovinu putnika, a polovinu su morali da ostave. Oficiri su znali koliko putnika može da se smesti u čamace za spasavanje, ali ih nisu popunili do kraja iz dva razloga. Prvo, drugi oficir Čarls Lajgtoler je svedočio da je posada sumnjala da bi mehanizmi za spuštanje mogli da izdrže težinu od 70 putnika po čamcu. Drugo, članovi posade su znali da ne mogu gubiti vreme sa spuštanjima; ako bi to uradili, rizikovali bi da brod potone pre nego što bi svi čamci za spasavanje mogli da budu spušteni u more. U stvari, dva čamca nikada nisu ni stigla na red da budu spuštena. Jedan je pao u more pre nego što je posada uspela da to odradi, a talasi su drugi odneli preko palube. Sve u svemu, čamci za spasavanje napustili su Titanik sa više od 400 praznih sedišta. Relativno mali broj među spašenima su bili muškarci. Kada je Smit naredio da se čamci za spasavanje napune, podigao je megafon i zaurlao: „Prvo žene i deca!“ Na levoj strani, Lajtoler je punio čamce samo ženama i decom, sem jednog putnika koji je imao iskustva sa jedrenjem. Nasuprot tome, prvi oficir Mardok sa desne strane je drugačije protumačio naređenje. Ukrcao je onoliko žena i dece koliko ih je bilo, a zatim preostala mesta dodelio muškarcima.
Voda je nastavila da plavi brod. Otprilike dva sata i četrdeset minuta prošlo je otkako je ledeni breg udario u brod kada se krma Titanika podigla visoko iznad vode, a pramac pao ispod. Putnici u čamcima za spasavanje užasnuto su posmatrali kako se oni koji su još uvek ukrcavali sa kose krmene palube skliznuli i nestajali u okeanu. 15. aprila 1912. godine u 2:20 ujutru, Titanik je nestao ispod ledenih voda. Svi koji nisu uspeli da pronađu mesto u čamacu za spasavanje završili su u ledenoj vodi. Prsluk za spasavanje nije bio dobar. Više od 1.500 ljudi — od ultra-bogatih do radničke klase — udavilo se ili je umrlo od hipotermije. Za one koji su stigli do čamaca za spasavanje, pomoć je bila na putu. Dok je tonuo, Titanik je uspeo da kontaktira R.M.S. Karpatiju, koja je stigla oko 4:00 ujutru, da spasi 705 preživelih sa Titanika.
Voda je nastavila da plavi brod. Otprilike dva sata i četrdeset minuta prošlo je otkako je ledeni breg udario u brod kada se krma Titanika podigla visoko iznad vode, a pramac pao ispod. Putnici u čamcima za spasavanje užasnuto su posmatrali kako se oni koji su još uvek ukrcavali sa kose krmene palube skliznuli i nestajali u okeanu. 15. aprila 1912. godine u 2:20 ujutru, Titanik je nestao ispod ledenih voda. Svi koji nisu uspeli da pronađu mesto u čamacu za spasavanje završili su u ledenoj vodi. Prsluk za spasavanje nije bio dobar. Više od 1.500 ljudi — od ultra-bogatih do radničke klase — udavilo se ili je umrlo od hipotermije. Za one koji su stigli do čamaca za spasavanje, pomoć je bila na putu. Dok je tonuo, Titanik je uspeo da kontaktira R.M.S. Karpatiju, koja je stigla oko 4:00 ujutru, da spasi 705 preživelih sa Titanika.
"Kasnije na video snimku vidite tri okrugle strukture duž unutrašnje strane ograde. Ovo su trostruki kablovi koji su korišćeni za pristajanje da bi se brod pričvrstio za dok kada je Titanik bio u luci", nastavio je Nargeolet.
Kako prenosi Dejli Mejl, tokom putovanja, ronioci su uočili trup broj jedan, teretni prostor broj jedan i čekrke - metalne konstrukcije koje se koriste za pomeranje velikih težina pomoću užadi, kablova ili lanaca.
Sve to je prvi put viđeno od kada je Titanik potonuo na dno okeana.
Takođe su registrovani dramatični dokazi propadanja u vidu šina koje su otpale sa broda.
