Da li će tasmanijski tigar opet šetati divljinom? Naučnici imaju plan da ožive izumrlu vrstu

Naučnici iz Australije i SAD-a su pokrenuli ambiciozan projekat koji ima za cilj da vrati tasmanijskog tigra u njegovo prirodno stanište,stvari postaju zamršenije ako se uzme u obzir da se ova vrsta smatra izumrlom već nekoliko decenija.

Tilacin je nekada bio jedini australijski torbar predator, koji je bio široko rasprostranjen na kontinentu. Međutim, pre oko 3.000 godina njegovo prisustvo je ograničeno samo na Tasmaniju. Po izgledu je podsećao na psa, a po prugama na leđima na tigra - otuda i ime.

Poslednji preživeli primerak ove vrste je uginuo 1936. godine u zatočeništvu, ali i pored nekoliko stotina prijavljenih viđenja u narednim decenijama vrsta je zvanično proglašena izumrlom 1980-ih godina.

Povratak u divljinu?

Vođa projekta profesor Endrju Pask je objasnio kako je genom izumrlog tilacina već sekvenciran iz uzorka koji se čuva u Muzeju Viktorije. Drugi deo plana podrazumeva uzimanje matičnih ćelija iz žive vrste sa sličnim DNK zapisom - kao što je debelorepi dunart - koje će "pretvoriti" u ćelije tasmanijskog tigra ili makar najbližu moguću aproksimaciju.

On dodaje kako će im biti potrebna i nova tehnologija potpomognute reprodukcije kako bi uspešno iskoristili matične ćelije za stvaranje embriona, koji će naknadno biti prebačen u veštačku matericu ili surogat majku. Prema njegovoj proceni, ovaj poduhvat bi mogao da bude finalizovan za 10 godina.

Izazovi sa kojima se projekat suočava su značajni, a naučnici priznaju da ih očekuje puno posla. Kada je u pitanju reproduktivna tehnologija, Pask je objasnio da će pokušati da uzgajaju tilacina u laboratorijskim uslovima bez surogata - što teorijski jeste moguće ako se uzme u obzir kratak gestacijski period i njihova mala veličina na rođenju.

Ukoliko se sve ovo ostvari, plan bi bio da se životinja uvede u kontrolisano okruženje na privatnom zemljištu Tasmanije sa konačnim ciljem da se vrati u divljinu. Međutim, istraživači ističu da bi njihov rad u tom slučaju imao i širi uticaj na očuvanje ugroženih životinjskih vrsta.

Ova najava je izazvala različite reakcije među naučnim svetom, a ekolog Kori Bredšo sa Univerziteta Flinders smatra da su šanse za uspeh ovog projekta veoma male. Jer kako navodi on ne veruje kako je moguće u laboratoriji postići oživljavanje i stvaranje na hiljade pojedinaca koji bi im pružili dovoljno genetskih varijacija kako bi populacija ove izumrle vrste bila zdrava.