Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako smanjena gravitacija utiče na zdravlje astronauta, posebno na njihov mozak?

Mesecima u bestežinskom stanju, naša tela pokušavaju da nađu način kako da se prilagode novonastaloj situaciji. Međutim putovanja ove vrste ostavljaju trajne posledice na zdravlje svemirskih putnika.

 magnetna rezonanca glave Izvor: Shutterstock

Kosmička bolest ili kosmički adaptacioni sindrom je skup poremećaja koji nastaje u organizmu kosmonauta i astronauta kao posledica dužeg boravka u kosmosu u uslovima mikrogravitacije (bestežinskog stanja).

Promocija komercijalnih letova, koji su postali popularni u prethodnom periodu, navela je naučnike da ponove istraživanje, fokusirajući se na to kako mikrogravitacija utiče na mozak.

Možda će vas interesovati i:

Istraživači iz Sjedinjenih Država su poredili serije snimaka magnetne rezonance glave - mozga - 15 astronauta. Snimci su napravljeni pre šestomesečnog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici i nakon šest meseci po njihovom povratku iz svemira.

Koristeći algoritme za pažljivo procenjivanje veličina perivaskularnih prostora, tim je otkrio da vreme provedeno u orbiti ima ogroman uticaj na mozak. Bar za one koji prvi put provode vreme u njoj.

U ispitivanoj grupi veterana astronauta - postoji mala razlika u veličini perivaskularnih prostora poredeći dva snimka napravljena pre misije i četiri nakon.

"Iskusni astronauti su možda dostigli neku vrstu homeostaze", kaže Huan Pijantino, neurolog sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon.

Dalja istraživanja

U bestežinskom stanju i stanju smanjene gravitacije, krv i cerebrospinalne tečnosti se više zadržavaju u području glave, uzrokujući okrugla, podbula lica. Sve ovo je povezano sa bolestima kretanja u prostoru, glavoboljama i mučninom.

Određeni delovi mozga dobijaju previše krvi zato što se azotni oksid nakuplja u krvotoku. Usled toga se krvni sudovi koji snabdevaju mozak, opuštaju i previše otvaraju. Kao rezultat ovog povećanog dotoka krvi, krvno-moždana barijera može postati propterećena. To ima za posledicu i podizanje nivoa tečnostu u mozgu što uzrokuje oticanje mozga i povećanje pritiska zbog ograničenog kapaciteta drenaže.

A šta se dešava kada se astronauti vrate na Zemlju? Prethodne studije fokusirane na moždana tkiva i zapremine tečnosti, otkrile su da se mozak sporo oporavljaju od boravka u svemiru, a neke promene traju godinama.

Astronauti retko u svemir putuju više puta tokom života, a obično "lebde" oko šest meseci tokom svake misije. Ipak, kako se komercijalizacija svemirske industrije povećava, ovo bi moglo da se promeni.

Isplati se znati da li ponovljena putovanja nanose štetu, i da li promene do kojih je došlo na tom prvom putovanju utiču na promene tokom kasnijih letova.

"Priroda nije smestila mozak u stopala – podigla ga je visoko u ljudsko telo. Kada uklonite gravitaciju iz jednačine, kako to utiče na ljudsku fiziologijiu?", pitaju se naučnici.

Mi nastojimo da maksimalno koristimo ovaj neurološki drenažni sistem prilikom spavanja. Bez efikasnog funkcionisanja ovih kanala, razorni materijali bi mogli da se akumuliraju i potencijalno doprinosu većem rizuku od neurodegenerativnih poremećaja poput Alchajmerove bolesti. Međutim, naučnicima je potrebno još astronauta veterana kako bi došli do solidnog zaključka, za sada je nesigurno bilo šta tvrditi.

Nova saznanja o ovim malim prilagođavanjima pomažu u prevazilaženju potencijalne štete tokom rada u svemirskoj industriji.

Proučavajući suptilne promene u zdravlju i anatomiji u uslovima kojima se nikada nismo prilagodili, gotovo sigurno ćemo saznati više o bolestima i poremećajima na koje su naša tela bila primorana da bi izdržala život na Zemlji.

Ovo istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka