Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ko je bio Pal Erdeš, čovek čiji broj povezuje Met Dejmona, jednog dvogodišnjaka i bejzbol igrača?

Bio je dete gladno matematike, sa samo jednim ciljem: da nesebično deli svoje znanje i razmenjuje sa drugim naučnicima iskustva.

 Stariji čovek govori na mikrofon ispred table Izvor: Youtube printscreen

Može se reći da ima i nema veze sa čistom matematikom. Tim brojem prijatelji su na simpatičan način odali počast Palu Erdešu, mađarskom matematičaru koji je poznat po izuzetnoj produktivnosti i velikom broju objavljenih radova.

Sam Pal Erdeš ima broj 0, njegovi najbliži saradnici broj 1, saradnici njegovih saradnika broj 2 itd. Postoje procene da 90 odsto aktivnih matematičara na svetu ima Erdešov broj manji od 8.

Možda će vas interesovati i:

Neočekivano, počasni vlasnici ovog broja su i jednan dvogodišnjak, bejzbol igrač i Met Dejmon, koji je glumio u filmu "Dobri Vil Hanting", piše RTS.

Dvogodišnjak je Erdešov broj 4 dobio tako što je 1976. testirao + i - na računaru, bejzbol igrač ima Erdešov broj 1 jer su obojica potpisali istu bejzbol loptu (to je bilo mudro od bejzbol igrača, jer svako ko potpiše istu stvar sa Erdešom dobija broj 1. Met Dejmon je dobio broj 3 jer je za potrebe filma sarađivao sa matematičarem Danom Klajtmanom, koji ima broj 2.

Koje Pal Erdeš?

Međutim, pre nego što je Erdeš postao tako plodan matematičar, i on je bio samo dete, mada malo neobično dete. Rođen je 26. marta 1913. u Budimpešti, samo nekoliko dana posle smrti sestara koje su imale tri i pet godina kada su nastradale od šarlaha.

Otac i majka su zbog toga mnogo vodili računa o njemu, a kako su oboje bili nastavnici matematike, nalazio se na "izvoru znanja". Bio je čudo od deteta: sa tri godine znao je da sabira, a sa četiri je znao da godine pretvara u sekunde.

Sa 29 godina je doktorirao matematiku i krenuo u nesvakidašnju avanturu: sve stvari je nosio u jednom koferu, putovao je od jedne matematičke institucije do druge, i tako živeo do kraja života. Na taj način je stekao više od materijalnog bogatstva - stekao je mnogo prijatelja i usavršavao svoje ideje razmenjujući ih sa drugima.

Znao je da se u pola noći pojavi na pragu nekog matematičara i kaže "moj mozak je otvoren". Zatim bi ostao kod njega u gostima sve dok ne bi završili naučni rad.Tako je bilo sve do septembra 1996, kada je umro od srčanog udara u Poljskoj, na konferenciji.

Epitaf na grobu glasi: "Konačno sam prestao da budem gluplji". Mnogi su ga smatrali ekscentrikom, a on je sve novčane nagrade i zarade davao u dobrotvorne svrhe i onima kojima je bilo potrebno. Vodio je matematičko-nomadski život šireći znanje, deleći ga nesebično u oblasti kombinatorike, teorije brojeva, klasične analize, teorije skupova, teorije verovatnoće i svega što mu se činilo zanimljivim. Za njega je matematika bila kao prodavnica slatkiša gladnom detetu.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka