Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Karika koja nedostaje: Da li se u DNK stanovnika Indonezije kriju geni drevnih hobita?

Dok se u Tolkinovoj Srednjoj zemlji zna poreklo i sudbina svakog stvorenja, savremeni naučnici koji se bave izučavanjem ranih hominida vode rasprave o sudbini indonežanskog hobita - Homo floresiensis.

 Lobanja hobita Izvor: Profimedia

U periodu od pre oko 700.000 godina do 60.000 godina, "rani" čovek koji je šetao ostrvom Flores bio je visok samo 106 centimetara, imao je mali mozak, velika stopala i niko ne zna odakle je potekao. Homo floresiensis kog su od milja, zbog njegovih anatomskih karakteristika, naučnici nazvali - hobit, predstavlja misteriju u evoluciji ranih hominida.

Možda će vas interesovati i:

Hiljadama godina kasnije, jedan antropolog tvrdi da niko zaista ne zna da li je H. floresiensis izumro ili je možda preživeo do današnjih dana. U svojoj novoj knjizi Gregori Fort, antropolog u penziji, tvrdi da bi izveštaji o "čoveku majmunu" sa Floresa mogli biti uvid u život drevnog ljudskog pretka, koji i danas živi.

"Jednostavno ne znamo kada je ova vrsta izumrla ili se usuđujem da kažem - ne znamo čak ni da li je izumrla", rekao je Fort. "Dakle, postoji mogućnost da je još uvek živa."

Nepotrebno je reći da je ovo ekstremna tvrdnja, a stručnjaci koji proučavaju H. floresiensis su skeptični.

"Flores je ostrvo koje ima otprilike istu površinu kao Konektikat i danas na njemu živi dva miliona ljudi", rekao je Džon Hoks, paleoantropolog sa Univerziteta Viskonsin. Stanovništvo je raspoređeno po celom ostrvu, dodao je on.

"Realno gledano, ideja da postoji veliki primat koji nije primećen na ovom ostrvu i koji preživljava u populaciji ravna je nuli", objašnjava.

Davno izgubljeni rođak

Fort to vidi drugačije. Antropološkim terenskim radom na ostrvu se bavi od 1984. godine i od tada sluša lokalne priče o malim, dlakavim, humanoidnim stvorenjima koja žive u šumi. O ovim pričama je pisao u svom istraživanju sve do 2003. godine, kada je otkriven H. floresiensis. Tada je kako kaže, uspostavio vezu.

"Čuo sam za ova slična mala čovekolika stvorenja u regionu zvanom Lio, za koja se govorilo da još žive, a ljudi su davali opise o tome kako izgledaju", rekao je Fort. U jednom odlomku iz svoje nove knjige "Između majmuna i čoveka: Antropolog na tragu skrivenog hominoida", Fort opisuje intervju sa čovekom koji kaže da je našao leš stvorenja koje nije moglo biti majmun, ali ni čovek. Sa ravnom svetlom dlakom po telu, oblikovanim nosom i patrljkom od repa. Tokom godina, Forth je prikupio 30 izveštaja očevidaca o sličnim stvorenjima koja, kako je rekao, odgovaraju opisu H. floresiensisa.

Naravno, postoji mnogo izveštaja očevidaca o zagonetnim stvorenjima širom sveta. Kao što je Saskvoč na severozapadu Pacifika i Britanske Kolumbije, rekao je Mark Kolard, evolucioni antropolog sa Univerziteta Sajmon Frejzer u Kanadi. Ljudi su vešti u pričanju i verovanju u priče, dodao je on, stoga te priče lako mogu da postanu izvor ljudskih verovanja.

Međutim, kako tvrdi Fort priče o ovim "ljudima-majmunima" na Floresu se razlikuju od priča o Bigfutu, jer u Severnoj Americi nikada nije otkriveno postojanje čovekolikih majmuna. Ali na Floresu, dodaje, H. floresiensis je nesumnjivo postojao.

Ali koliko dugo su postojali? Kosti H. floresiensisa prvi put su pronađene u pećini Liang Bua na Floresu 2003. godine. Najmlađi dokaz o tome da su ovi hobiti koristili pećinu datiraju od pre 50.000 godina, rekla je Elizabet Vič, zooarheolog u Smitsonijan muzeju, koja se bavi proučavanjem ove vrste.

Savremeni ljudi se ne pojavljuju na Floresu do pre 47.000 godina, što dalje sugeriše da za sada nema dokaza o preklapanju ove dve vrste u pećini Liang Bua. U stvari, H. floresiensis nije mnogo koristio ovo mesto posle perioda od pre 60.000 godina, dodala je ona.

"Na osnovu dokaza faune, verovatno je došlo do promene životne sredine koja se dogodila pre oko 60.000 godina i koja je promenila pejzaž oko Liang Bua. To je dovelo do toga da Homo floresiensis migrira na druga mesta unutar ostrva, u potrazi za izvorom hrane i pogodnijim staništem", zaključila je Vič.

Arheolozi su 2014. godine otkrili još jedno nalazište na Floresu, Mata Menge. Tu je pronađena fosilizovana donja vilica i zubi hominina koji datiraju u period od pre oko 700.000 godina. Smatra se da ove kosti pripadaju populaciji H. floresiensisa. Na lokalitetu je pronađeno i kameno oruđe.

Ovi nalazi sugerišu da je H. floresiensis imao dugu istoriju postojanja na Floresu (vrsta nije pronađena ni na jednom drugom ostrvu). Međutim, antropolozi i arheolozi nisu našli nikakve ubedljive dokaze da je "hobit" živeo zajedno sa savremenim ljudima.

Moguće je da jesu neko vreme, smatraju naučnici. I ako je tako, možda su priče u regionu Lio na Floresu veoma duboko ukorenjeno sećanje. U Australiji, starosedeoci imaju priče koje odgovaraju stvarnim događajima koji su se dogodili hiljadama godina ranije, uključujući dramatičan udar meteora. Nešto slično se možda dogodilo i na Floresu, objašnjavaju.

Moguće je da je H. floresiensis potencijalno opstao u mitologiji zaista dug vremenski period, ističu naučnici.

Međutim, većina se slaže da su male šanse da bi primat visok skoro metar ostao neprimećen na Floresu sve do današnjih dana.

Činjenica je da naučnici s vremena na vreme otkrivaju vrste za koje se mislilo da su izumrle, ali to uglavnom budu sitne životinje, koje nisu lako uočljive. U svakom slučaju, tezi o suživotu treba prići sa oprezom i detaljno je ispitati.

Tajanstveni predak

Dva nalazišta koja sadrže kosti i oruđe H. floresiensisa datiraju u rasponu od nekoliko stotina hiljada godina, ostavljajući ogromnu prazninu u istoriji - vreme tokom kojeg je nepoznato šta se dešavalo sa ovom vrstom. Istraživačima je poznato da su znali da naprave alat nalik nožu koji su verovatno koristiti za sečenje biljaka ili mesa, a znali su i da rezbare drvo. Na osnovu malog broja dokaza, takođe nije moguće zaključiti da li su koristili vatru.

Možda najvažnije pitanje o H. floresiensisu je: odakle dolazi. Na osnovu anatomije otkrivenih ostataka zaključuje se da su ovi "hobiti" imali zube koji veoma liče na one kod drugih vrsta Homo, kao što su Homo erectus i Homo sapiens. Prisustvo H. floresiensisa u Indoneziji pre nekih 700.000 do 800.000 godina prethodilo je dolasku H. sapiensa ali sa vremenskim periodom između.

H. erectus je, međutim, napustio Afriku pre 1,8 miliona godina i pojavio se na današnjem ostrvu Java pre H. floresiensisa. Ovo otvara mogućnost da je "hobit" sa Florensa poticao od H. erectusa, a da je malo telo razvio kao rezultat života na ostrvu, što je fenomen koji se naziva ostrvski dvarfizam.

Ali postoje problemi sa tom hipotezom. H. erectus je preživeo na drugim ostrvima u jugoistočnoj Aziji u svojoj uobičajenoj veličini sve do pre oko 115.000 godina, i bilo bi čudno da se patuljak javlja samo na Floresu i nigde drugde tokom stotina hiljada godina.

Kakva god da je priča o ovom putovanju, svakako je neverovatna. Mali H. floresiensis ili njegovi preci nekako su uspeli da pređu kontinente i uzburkane vode i dođu na ostrvo Flores.

Populacije koje se preklapaju?

Ono što istraživači ljudskog porekla trenutno izučavaju su interakcije unutar vrsta Homo koje su bile izuzetno složene. Sada je opšte poznato da su se Homo sapiens i neandertalci ukrštali i da neandertalski DNK zapis opstaje u genima savremenih ljudi. Što je pre desetak godina bilo puko nagađanje.

Međutim, za sada nema dokaza da su se ljudi i H. floresiensis ikada ukrštali. Naučnici nisu pronašli nijedan nepoznati gen u savremenom indonežanskom genomu koji bi mogao da se prati do malog hominida. Vremenski period fosila koji su pronađeni, sugeriše da je hobit srećno živeo na Floresu sve dok se moderni ljudi nisu pojavili i zbrisali ga, slučajno ili ne.

Ili možda postoje noviji fosili H. floresiensisa koji čekaju da budu otkriveni i koji će dokazati da su se dve vrste preklapale. Poslednja decenija je bila zlatno doba za indonežansku arheologiju i međunarodnu saradnju između lokalnih naučnika i ostatka sveta. Gotovo je izvesno da će doći do još otkrića, koja će verovatno popuniti rupe u praskozorju istorije i evolucije hominida.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka