Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

10 neverovatnih, a slabo poznatih, činjenica o životu oca botanike i ekologije u Srbiji

Josif Pančić je najveći prirodnjak 19. veka u Srbiji, međutim za život i rad ovog avanturiste plemenitog srca vezuju se neverovatne činjenice koje su slabo poznate.

 Josif Pančić Izvor: Wikimedia Commons (Javno vlasništvo)

Josif Pančić rođen je 17. aprila 1814. godine, u selu Ugrini, u tadašnjem Austrijskom carstvu, a današnjoj Hrvatskoj. Smatra se najvećim srpskim botaničarom i lekarom. Osnovnu i srednju školu završio je u Hrvatskoj. Služio se latinskim i nemačkim jezikom, a samostalno je savladao i engleski, francuski, italijanski i španski.

U Zagrebu je upisao visoku školu Regia Academica Scientiarum pri Filozofskom fakultetu. Nakon što je diplomirao u Pešti upisuje Medicinski fakultet, na kome se u to doba održavala nastava iz prirodnih nauka. Na usavršavanje odlazi u Beč. Tokom boravka u Beču, dolazi do sudbonosnog susreta između njega i Vuka Karadžića, koji ga je ubedio da 1846. godine dođe u Srbiju.

Možda će vas interesovati i:

Izvanredno je poznavao prirodne nauke, bavio se proučavanjem flore, faune i mineralogije Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. A ovo su najzanimljivije činjenice o životu i radu ovog proslavljenog naučnika:

1. Sedmog septembra 1843. godine je diplomirao i postao doktor medicine. Doktorat Taxilogia botanica, posvetio je svom stricu Grguru, koji mu je omogućio školovanje.

2. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. godine je postao profesor Liceja a potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Na ovo mesto postavljen je 1887. godine, samo godinu dana pred smrt, ukazom kralja Milana Obrenovića.

3.Otkrio je 102 i opisao oko 2500 biljnih vrsta. Takođe je otkrio i novu vrstu endemsko-reliktnog četinara, poznatu kao Pančićeva omorika i reliktne ramondije. Osam puta je zapregom i na brdskim konjima prejahao Taru, deset puta Kopaonik, dok nije pronašao "svoju" omoriku.

4. Takođe je proučavao ptice i ribe i otkrio dve vrste skakavca, jednog na planini Rila u Bugarskoj, a drugog na srpskoj planini Tari.

5.Smatra se ocem ekologije u Srbiji jer je prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao njenu floru. U vreme kada je Pančić pisao dela "O našim šumama" i "Živi pesak u Srbiji i bilje što na njemu raste", nastao je pojam ekologija.

6.Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Pančićev herbarijum iz 1860. godine, koji se sastoji od 80 svežnjeva osušenih biljaka sa području Srema i Banata, danas može da se vidi upravo u ovoj Bašti. Objavio je još oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Neka od njegovih najpoznatijih dela su "Flora Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

7. Najviši vrh Kopaonika nosi njegovo ime - Pančićev vrh, a tamo se nalazi i mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima. Prilikom bombardovanja 1999. godine, NATO je gađao vrhove Kopaonika. Tom prilikom je, nažalost, jedan od projektila pogodio temelj mauzoleja i teško ga oštetio.

8. Da bi pojedinac postao član Državnog saveta, morao je da poseduje nekretninu u Srbiji. Josif Pančić je nije imao. Da bi birokratija bila zadovoljena kao nepokretna imovina mu je zavedena zidana grobnica koju je sebi podigao.

9. Josif Pančić je sahranjen u sanduku napravljenom od drveta omorike koju je otkrio. Njegovoj sahrani su prisustvovali brojni intelektualci tog vremena u Srbiji, a među ožalošćenima je bio i kralj Milan Obrenović.

10.Učestvovao je u svim oslobodilačkim ratovima, koje je Srbija vodila u drugoj polovini 19. veka. Ovaj veliki rodoljub i lekar je bio nosilac: Ordena Svetog Save prvog stepena za mirnodopske zasluge; Takovskog krsta za učešće u Prvom srpsko-turskom ratu; i Krsta društva Crvenog krsta za lekarske zasluge.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka