Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Avokado, čia, godži bobice... Koncept superhrane između mita i stvarnosti: Da li je stvarno tako super?

Poslednjih godina stalno čitamo o hrani koja pozitivno utiče na naše telo i izdvaja se sa svojim hranljivim materijama. Međutim najnovije studije sugerišu da lokalna raznovrsna hrana podjednako može biti blagotvorna na naš organizam.

 Super hrana između istine i mita Izvor: Shutterstock

Avokado, čia semenke, spirulina, kelj, godži bobice ili kurkuma? Poslednjih godina, takozvana superhrana je dominantna u pričama o zdravoj ishrani do te mere da nas teraju da verujemo da će činija asaia (asai, huasai ili azai na španskom) za doručak imati gotovo čudesnu dejstvo na naš organizam.

Čim pokušamo da se hranimo zdravo, jedna reč se izdvaja: superhrana. Kada pokušavamo da ubacimo novine u naš meni, počinju da se pojavljuju svakakvi egzotični sastojci, doneti, u mnogim slučajevima, sa drugog kraja sveta.

Možda će vas interesovati i:

Međutim, "pokazalo se da ili ne postoje naučni dokazi o posebnim svojstvima, ili se pokazalo da su ekvivalentne uobičajenim namirnicama. Zapravo je važna osnovna ishrane i da je ona biljnog porekla", objašnjava Jara Perez Himenez, nutricionista u Savetu za naučna istraživanja (CSIC). "Sama reč superhrana je nova, star je oko 10 - 15 godina, ali u stvarnosti mi koncept superhrane koristimo decenijama." 

Iako je termin superhrana u poslednje vreme postao popularan u svakodnevnom jeziku, vraćajući se u prošlost nalazimo mnoge namirnice kojima se pripisuje blagotvorno dejstvo na zdravlje, bez obzira kakva je ishrana u celini bila.

"Možemo da se setimo "superhrane" koja je bila moderna ne tako davno, kao što su polen, matični mleč, sojin lecitin, jabukovo sirće ili - ono što je za mene klasičan primer superhrane - med", objašnjava nutricionistkinja.

Grupa istraživača sa Instituta za molekularnu i ćelijsku biologiju biljaka (IBMCP)-CSIC, stvorila je novu biljku koja, koja koristeći gene šafrana, rađa paradajz sa visokim antioksidativnim kapacitetom koji pomaže u prevenciji ili kontroli bolesti kao što je Alchajmerova.

Studiju je sprovela grupa za molekularnu biologiju i fiziologiju biljaka Botaničkog instituta Univerziteta Kastilja-La Manča (UCLM), objavljena je u prestižnom časopisu Horticulture Research.

Superhrana vs lokalne namirnice

Lista svakodnevnih namirnica sa podjednako korisnim svojstvima, koje se pripisuju superhrani, može biti poprilično duga. Dovoljno je pratiti hranljive materije u superhrani da biste pronašli slične zdrave, lokalne i održive parnjake. Kada govorimo o godži bobicama, na primer, one su poznate po tome što sadrže antioksidante kao što su polifenoli, manje je poznato da i drugo voće, kao što su šljive, imaju isto jedinjenje. Njihov sadržaj beta-karotena se takođe može nadoknaditi sa 50 g šargarepe, po nižoj ceni i na mnogo održiviji način. Ali hranljive materije u godži bobicama nisu jedine koje se lako mogu dobiti iz nama lako dostupne hrane.

"Kinoa je hrana koju možemo da uključimo u našu ishranu, a njeno glavno svojstvo je nam obezbedi proteine i vlakna, nešto što možemo da dobijemo i iz mahunarki", objašnjava Perez Himenez. "Takođe, himalajska so nam obezbeđuje natrijum hlorid, sve ono što nalazimo i u običnoj soli. A so je u svakom slučaju namirnica čiju potrošnju treba ograničiti, bilo da je u pitanu obična ili himalajska".

Stoga, kad su u pitanju hranljivi sastojci, imamo opciju superhrane i lokalne verzije hrane sa istim hranljivim materijama. Takođe među superhranom imamo korisne namirnice kao što je kinoa i nezdrave kao što je bilo koja so.

"Zaista možemo da dobijemo iste hranljive materije koje nam daje superhrana, i iz tipičnih lokalnih ili mediteranskih namirnica", poručuju stručnjaci.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka