Helikopter na Marsu je spreman za istorijski podvig: Kako će izgledati prvi let na nekoj drugoj planeti?

Nakon tehničkih poteškoća, inženjeri se nadaju da će ova svemirska letelica postati prvo vozilo koje je obavilo let na nekoj drugoj planeti.

Prvobitno je let bio zakazan za 11. april 2021. godine, ali se misija suočila sa tehničkim poteškoćama prilikom poslednjih testova pred let. Dok su pokušavali da pokrenu rotore helikoptera u punoj brzini bez odizanja sa tla, kompjuter je prekinuo test ranije nego što je trebalo.

Iz Nase su potvrdili da je helikopter bezbedan i u konstantnoj komunikaciji sa Zemljom. Tim planira da ažurira softver i da u toku sledeće nedelje zakaže novi datum leta.

Letenje na Marsu je izuzetno izazovno jer je vazduh razređen. Njegova atmosfera je ekvivalentna visini od oko 30 kilometara na Zemlji, što je mnogo više nego što i najnapredniji helikopteri mogu da dostignu. Najviši let helikoptera u istoriji je obavljen 1972. godine, kada je francuski avijatičar Žan Bule uzleteo do visine od 12,4 kilometara u vazdužnoj bazi kod Marseja.

Tokom svog prvog leta, "Indžinjuiti" će se popeti do visine od oko tri metra, gde će lebdeti neko vreme, a onda se lagano okrenuti i vratiti na tlo. Putovanje će trajati samo 30 sekundi, ali ukoliko bude uspešno, otvoriće brojne mogućnosti za istraživanje novih svetova, istakla je Mimi Aung, menadžer "Indžinjuiti" projekta pri Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon.

Nasa se nada da će ovaj helikopter visine 48 centimetara otvoriti put za veće letelice na Marsu, što će naučnicima omogućiti proučavanje Crvene planete iz sasvim nove perspektive. Svemirske letelice koje kruže oko Marsa nam pružaju uvid u strukturu i geološki aspekt, dok lenderi i roveri na površini otkrivaju detalje o mineralima i slojevima stena u kojima su zapisane ključne informacije o istoriji planete. Helikopter bi mogao da poveže i dopuni ova dva vida istraživanja.

Uz pomoć helikoptera na Marsu ćemo moći da proučavamo kratere, kanjone i planine mnogo detaljnije nego što nam to omogućavaju letelice koje kruže, ističe Met Šindel iz Nacionalnog muzeja avijacije i astronautike (NASM). Oni će uspeti da dosegnu predele poput zidova kanjona ili vulkanskih padina, koji su nedostižni roverima.

Buduće letelice bi mogle da se koriste i kao izviđači za misije rovera, koji bi osmatrali horizont i planirali pravac vožnje. Konačno, mogli bi da budu izviđači za potrebe astronauta kada stignemo do ljudskih misija na Marsu, dodaje Stiv Jurčik, koji se trenutno nalazi na čelu Nase.

Svi izazovi Marsa: ledene noći, snažni vetrovi i razređen vazduh

Nakon što je uspešno sleteo na Mars 18. februara 2021. godine, Nasin rover "Persevirens" (Perseverance) je smestio helikopter na tlo. Rover sada služi kao komunikacioni toranj za probne letove helikoptera.

Letenje na Marsu je rizično jer razređen vazduh mnogo otežava korišćenje propelera koji omogućavaju kontrolisan let. Ukoliko nešto krene po zlu, a to može biti kvar na senzoru ili neočekivan nalet vetra, helikopter bi mogao da se sruši na tlo.

Prve ideje o helikopterima na Marsu su razrađivane još tokom devedesetih godina. Ipak, prošle su decenije dok nije dovoljno razvijena neophodna tehnologija za testiranje prototipa u vakuumskoj komori na Zemlji. Morali smo da stvorimo efikasnije baterije, manje kompjutere i lagane kompozitne materijale od kojih su napravljeni propeleri helikoptera.

"Indžinjuiti" će zavrteti svoje propelere širine 122 centimetra do neverovatne brzine od oko 2.500 obrtaja u minuti. Neophodno je da veoma brzo i samostalno kontroliše svoje rotore kako bi održao stabilnost u vazduhu. Helikopter koristi sićušan kompjuter nalik elektronici pametnih telefona, kao i tehnologiju razvijenu za bespilotne automobile.

Između letova, helikopter mora da se izbori sa noćnim temperaturama koje dostižu i -55 stepeni celzijusa. Mali solarni panel, koji je usklađen sa količinom dostupne sunčeve svetlosti na Marsu, služi za punjenje baterija koje pokreću motor i grejač koji letelicu održava toplom tokom noći.

Kada sve bude spremno za novi pokušaj, tim planira da obavi let tokom ranog popodneva po lokalnom vremenu. Letenje sredinom popodneva će omogućiti punjenje baterija i pre i posle leta, što će obezbediti energiju za grejač bez koga letelica ne bi preživela ledene noći.

Pomoću instrumenata lociranih na roveru, Nasa će pratiti udare vetra kako bi procenila koje je najbolje vreme za let. Helikopter je testiran u simulatoru vetrova, uz pomć različitih kompjuterskih modela i velikog "zida od vetra" koji su naučnici konstruisali u jednoj od komora. Ipak, nemoguće je izvršiti testiranja na sve vremenske uslove koji se mogu iskusiti na Marsu.

Možda će vas zanimati i:

Pogledajte i: