Jedan radnik u kamenolomu je 2012. godine pronašao neobičan set kostiju u 95 miliona godina staroj steni. Naučnici su sada objavili naučnu studiju o fosilu kakav do tada nisu videli.
Izvor: Foto: Profimedia
Ako pokušate da zamislite ajkulu koja ima karakteristike manta raže, najpre ćete pomisliti na neki niskobudžetni naučno-fantastični film. Ipak, paleontolozi su objavili otkriće fosila jednog takvog bića u stenama iz perioda krede u Meksiku. Ova neobična ajkula imala je vretenasto telo i izdužena peraja nalik na krila.
Jedan radnik u kamenolomu je 2012. godine pronašao neobičan set kostiju u 95 miliona godina staroj steni u Valjesilju u Meksiku. Fosil je privukao pažnju lokalnog paleontologa Margarita Gonzalesa Gonzalesa koji se posvetio odvajanju komadića stene od očuvanog skeleta. Fotografije ajkule uzburkale su paleontološku zajednicu, a 18. marta ove godine u časopisu Science je objavljena naučna studija koja opisuje ovu vrstu, prenosi National Geographic.
Aquilolamna milarcae, kako je vrsta nazvana, je 1,8 metara dugačka ajkula koja se hranila metodom filtriranja. Fosili ajkula su do sada najčešće identifikovani uz pomoć zuba i ponekih delova kičmenog stuba. Otkriće celovitog skeleta, i to jednog ovako neobičnog, predstavlja retku priliku za proučavanje ovih praistorijskih vodenih životinja.
Iako zubi ovog primerka nisu pronađeni, naučnici veruju da on pripada istoj porodici u koju se svrstavaju velika bela ajkula (Carcharodon carcharias), mako ajkula (Isurus oxyrinchus) i Cetorhinus maximus. Široka glava i dugačka peraja nalik krilima ukazuju na to da Aquilolamna milarcae nije bila lovac, već se hranila filtriranjem, tj. sakupljanjem planktona i drugih sitnih organizama plivajući otvorenih usta. "Jedinstvena morfologija ovog fosila je potpuno nova i do sada nepoznata među ajkulama", navodi Romen Vulo, paleontolog sa Državnog muzeja u Karlsrueu u Nemačkoj.
Aquilolamna milarcae kombinuje karakteristike ajkule i manta raže. Telo je izduženog, cevastog oblika, nalik telima ajkula koje danas naseljavaju okeane. Nasuprot tome, izdužena pektoralna peraja podsećaju na manta i đavolju ražu koje imaju jedinstvena "podvodna krila". Ove osobine čine Aquilolamna milarcae-u jednom od najstarijih vrsta koja se kretala takozvanim "podvodnim letom", sporo njišući svoja peraja kao što to čine današnje raže.
Kenšu Šimada, profesor paleobiologije sa De Pol univerziteta u Čikagu, navodi da je ovakva telesna struktura potpuno neočekivana za ajkulu. Ajkule koje su živele u periodu pre dinosaurusa imale su veoma raznolike telesne forme, ali se verovalo da su do perioda krede evoluirale u vrste koje su mnogo više nalik današnjim ajkulama. Aquilolamna milarcae mogla bi da bude dokaz da je veliki broj neobičnih ajkula živeo mnogo duže nego što se do sada mislilo.
Ipak, nisu svi stručnjaci ubeđeni da ovaj skelet pripada ajkuli nalik na mantu. Imajući u vidu da zubi nisu pronađeni, biće potrebna dodatna istraživanja i buduća otkrića kako bi se potvrdila ova teorija. Zubi bi pomogli da se utvrdi tačna evolutivna veza sa pomenutim vrstama koje se smatraju srodnicima Aquilolamna milarcae-e.
Do sada otkriveni fosilni ostaci ajkula i raža veoma dobro pokrivaju različite geološke periode. Ipak, oblik tela mnogih nestalih vrsta i dalje je enigma. Možda neki zubi koje su paleontolozi već proučavali pripadaju vrstama nezamislivog oblika. Otkriće fosila kao što je Aquilolamna milarcae otvara potpuno nove perspektive i naučnicima donosi brojna iznenađenja.
