Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nije naučna fantastika: Da li će Srbija uskoro lansirati svoj prvi satelit?

Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bismo nadgledali svaki pedalj naše zemlje, a mogli bismo i da pratimo klimatske promene i, na primer, predupredimo štete od poplava.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Satelit sa srpskom zastavom u svemiru nije naučna fantastika već izvesna realnost i naša zemlja ima velike šanse da u bližoj budućnosti ostvari ovaj kosmički poduhvat. U ovo je uverena i Anja Nakarada Pečujlić, doktorand svemirskog prava u Kelnu i osnivačica fondacije „Srpski zalog za svemir”.

Ova mlada naučnica kaže u razgovoru za „Politiku” da troškovi pravljenja i lansiranja satelita više nisu „astronomske cifre”. Naša sagovornica naglašava da je prilikom razgovora sa ljudima iz Evropske svemirske agencije saznala da ako neka država želi u naučne svrhe da lansira svoj prvi satelit, može da dobije pomoć i besplatno lansiranje od drugih zemalja. U ovome je naša šansa.

„Prvi srpski satelit mogao bi da bude mali satelit takozvani ’kjubsat’ i da se ’šlepa’ prilikom lansiranja nekih velikih stranih satelita. Rusija, Japan, Indija, američka NASA ohrabruju zemlje koje žele da lansiraju svoj prvi satelit. Trenutno deset zemalja ima mogućnost autonomnog lansiranja raketa i satelita”, kaže Nakarada Pečujlić.

Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bismo nadgledali svaki pedalj naše zemlje, a mogli bismo i da pratimo klimatske promene i, na primer, predupredimo štete od poplava.

„Sve informacije, podatke, slike koje bi slao naš satelit, mogli bismo da iskoristimo i u oblastima poljoprivrede, meteorologije, urbanističkog planiranja...”, navodi Nakarada Pečujlić.

Što se imena prvog srpskog satelita tiče, naša zemlja ima sijaset poznatih naučnika za čitavu flotu, a ne za samo jedan satelit – Tesla, Pupin, Milanković, Alas... Upitana na kojoj udaljenosti od zemlje se nalaze sateliti, Pečujlićeva objašnjava da ima različitih relevantnih orbita.

Pogledajte i Slovenija uskoro lansira svoja prva dva satelita u svemir

Postoji niska zemaljska orbita (od 400 do 5.000 kilometara), srednja zemaljska orbita (od 10.000 do 20.000) i geostacionarna orbita koja je na 36.000 kilometara. Sateliti u geostacionarnoj orbiti stoje i okreću se zajedno sa zemljom. Sve vreme nadgledaju istu teritoriju i uglavnom služe za telekomunikaciju. Sateliti na niskoj orbiti kruže oko zemlje većom brzinom nego što se planeta okreće i namenjeni su za meteorologiju, a sateliti sa srednje zemaljske orbite služe za navigaciju”, objašnjava naša sagovornica.

Anja Nakarada Pečujlić je u oktobru prošle godine sa grupom građana osnovala fondaciju pod nazivom „Srpski zalog za svemir” čiji je cilj da se u našoj zemlji podigne svest o koristima svemirskih tehnologija i da se Srbija uključi u međunarodnu svemirsku zajednicu. Prvi korak ka tome bi bio da naša zemlja od Ujedinjenih nacija traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora.

Srbija kao naslednica prava i obaveza Jugoslavije je potpisnica četiri međunarodna svemirska sporazuma. Time je obavezana da ne krši uredbe kosmičkog prava, a ako bi se učlanila u komitet, Srbija bi isto imala pravo glasa i mogla da učestvuje u formulisanju novih pravnih normi koje regulišu svemirske aktivnosti.

„Pre nekoliko meseci poslali smo inicijativu Ministarstvu spoljnih poslova da se naša zemlja učlani u ovaj komitet koji već broji 87 država članica. Nema razloga da i mi ne postanemo deo toga, jer sve ono što čini kosmos ne pripada jednoj državi, organizaciji ili pojedincu, već svim ljudima na zemlji, što je i priznato svemirskim pravom”, kaže Nakarada Pečujlić.

Iako zvuči egzotično, svemirsko pravo (space law) je grana međunarodnog prava, objašnjava ova naučnica.

Pogledajte i Zemlja ima još dva "prirodna satelita" sačinjena od prašine

„Kada je 1957. lansiran ’Sputnjik’ države su se sastale pod pokroviteljstvom UN i dogovorile se o pravilima i normama koje će urediti aktivnosti u svemiru. Nakon toga, 1967. sklopljena je prva Konvencija (ugovor o svemiru). Tu su uređena najvažnija načela, a prvi član govori o tome kako postoji sloboda korišćenja i istraživanja svemira od svih na zemlji. Drugi član govori da u kosmosu ne može da se utvrdi privatno vlasništvo. Kada je, na primer, Amerika išla u ’Apolo’ misije i zabola zastavu na Mesecu, to je bio samo simbol da su bili tamo, a ne i da su osvojili tu teritoriju”, navodi naša sagovornica.

Ipak, u Americi se dogodio slučaj da je jedna osoba pokušala da prevari mnoge ljude i iskoristi njihovo nepoznavanje ovih normi. Amerikanac je zainteresovanima prodavao parcele na Mesecu. Ali, kada je ova njegova šema otkrivena, slučaj je došao na sud.

Kada je reč o nesrećama u kosmosu, dve su ostale upamćene. Ruski satelit „Kosmos 954” pao je na teritoriju Kanade. Pošto je imao nuklearni materijal naneo je i štetu. Dve zemlje su ovaj incident rešile diplomatskim putem i Rusija je Kanadi platila odštetu i troškove čišćenja teritorije. U drugom slučaju, sudarili su se ruski neaktivni „Kosmos 2251” i američki aktivni satelit „Iridijum 33”. Ovaj incident još nije razrešen.

„Kada je nastala svemirska trka, dominirali su Amerika i Rusija. Kasnije su se uključile i evropske zemlje poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije, ali su morale da se ujedine u Evropsku svemirsku agenciju jer su pojedinačno bile preslabe da bi bile konkurenti Americi i Rusiji.

Danas je situacija drugačija. I male zemlje poput Srbije imaju šanse da koriste kosmički prostor”, zaključuje Anja Nakarada Pečujlić.

Izvor: Politika

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka