LSD, droga koja asocira na hipi pokret i umetnost 60-ih godina prošlog veka, stidljivo opet postaje predmet medicinskih istraživanja, 75 godina nakon što je gotovo slučajno otkrivena u velikoj švajcarskoj laboratoriji.
Pre nego što će postati rekreativna droga povezana s Vudstokom i umetnicima 60-ih godina, LSD, supstanca visokih halucinogenih svojstava, nastao je 1943. kao eksperimentalni lek u psihijatriji.
Osim na hipi pokret 60-ih godina LSD asocira i na protivladine proteste i kontrakulturu.
Uznemirena stepenom zlouporabe LSD-a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) poziva vlade na akciju pa je 1971. ta psihodelična droga stavljena van zakona, a medicinska istraživanja obustavljena su na veliku žalost doktora Alberta Hofmana (1906.-2008.), jednog od njegovih očeva koji je čitav svoj život branio terapeutske vrijednosti svog otkrića.
Ali poslednjih nekoliko godina stvari se pomalo menjaju i LSD se na mala vrata vraća u medicinu.
Godine 2006. u Bazelu je organizovana velika konferencija o doktoru Hofmanu povodom stote godišnjice njegovog rođenja. Tada je priređena i izložba u Švajcarskoj nacionalnoj biblioteci u Bernu posvećena njegovoj knjizi naslovljenoj "LSD: moj enfant terrible".
Naučnici iz celog sveta tada su se obratili s molbama svojim vladama tražeći dopuštenje da opet ispituju LSD, posebno kako bi proučavali njegov uticaj na lečenje teških depresija ili kao popratni lek za pacijente obolele od neizlečivih bolesti.
Pogledajte i ZAVISNOST: Kako droge utiču na mozak? (VIDEO)
II faza
Među retkim istraživanjima koja su od tada dopuštena jeste studija nazvana II. faza koju je sproveo dr. Piter Gaser, psihijatar i psihoterapeut u Švajcarskoj.
Cilj studije na 12 pacijenata, finansirane novcem kalifornijskog instituta Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies (MAPS), bio je utvrditi kako LSD može da pomogne obolelima da se nose sa svojim strahovima i teskobama kada im je dijagnostikovan rak u uznapredovaloj fazi.
"To je tek početak i moguće je da se LSD vrati kao neki lek", predviđa Hans Mangold, kustos izložbe u Švajcarskoj nacionalnoj biblioteci u Bernu.
LSD, kojem kratica dolazi od nemačkog naziva Lysergsäurediethylamid (dietilamid lizerginske kiseline), otkriven je slučajno prilikom Hofmannvog rada s gljivicom raženom glavicom koja se i pre koristila u razne medicinske svrhe. U to doba u laboratoriji Sandoza u Baselu upotrebljavala se za proizvodnju leka protiv migrene.
Hofman je ne znajući stvorio LSD kombinujući glavni sastojak ražene glavice, lizerginsku kiselinu, s dietilamidom. Tokom istraživanja slučajno je na kožu naneo tragove spoja i osećao se neobično. Kako bi bolje istražio pojavu, uzeo je veliku dozu i iskusio snažne halucinacije.
Pogledajte i Pet mitova o drogama u koje verovatno verujete
Artur Stol, vlasnik istraživačke laboratorije Sandoza, predlaže tada svom sinu, psihijatru u Cirihu, da testira supstancu na svojim pacijentima.
Kao u akvarijumu
U napomeni koju su 50-ih godina dobijali lekari zainteresovani za testiranje droge na sebi samima, objašnjava se da ta supstanca izaziva neku vrstu prolazne veštačke psihoze i može im pomoći da bolje razumeju misli svojih bolesnika. Pacijentima je taj čudotvoran "lek" trebalo da pomogni pri ublažavanju teskoba i opsesivne neuroze.
Ipak LSD se iskrao iz laboratorije i širokih ruku prihvatili su ga umetnički i književni krugovi pod uticajem američkog pisca Kena Kizija, autora "Leta iznad kukavičjeg gnezda" i profesora psihologije Timotija Lerija, koji je izgubio radno mesto na Harvardu jer je drogu podelio svojim studentima.
Švajcarska radio televizija pronašla je u svojim arhivima reportažu iz 1966. u kojoj tri volontera uzimaju LSD i pred kamerom svedoče o doživljenom iskustvu.
Pogledajte i Procureli detalji tajnog eksperimenta: Britanska vojska testirala LSD na svojim vojnicima (VIDEO)
"Bez ukusa je", govori prvi volonter pomalo razočaran, a zatim počinje da opisuje svoje halucijnacije pa kaže da se oseća kao "da je u akvarijumu".
"Vidim samo alge", ispričao je lekaru i ekipi na snimanju objasnivši na koji je način supstanca oslobodila njegovu kreativnost.
Čudo od deteta
Krajem 60-ih godina LSD postaje postupno zabranjen pa tako i u Švajcarskoj 1968. godine.
Zato se dr. Hofman prihvata pera kako bi rečju odbranio svoj izum.
Njegova knjiga "LSD: Mon Enfant terrible" apsolutno je fascinantna, delom je hemijski priručnik, a delom metafizička rasprava, kaže Mangold.
Dr. Hofman je knjigom želeo da unese nove dokaze u raspravi o LSD-u i celog života se trudio da prikaže pozitivnu stranu svog otkrića.
"Kada bismo uspeli da LSD bolje koristimo u medicinskoj praksi povezanoj s meditacijom i sposobnostima LSD-a da izazove vizionarska iskustva u određenim okolnostima, verujem da bi moje nesavršeno dete moglo da postane čudo od deteta", napisao je švajcarski hemičar.
