Jedan čovek, jedna robotička ruka, na desetine elektroda – ovo su elementi uspelog eksperimenta koji paralizovanom čoveku vraća osećaj dodira.
Naučnici odavno znaju da mozak zadržava fizički osećaj prisutnosti amputiranog uda ili osećaj funkcionalnosti paralizovanog uda.
"Mozak nastavlja da radi ono što je uvek radio”, kaže bioinženjer Robert Gant. „Čak i posle oštećenja.” Zbog toga su istraživači nedavno uspeli da pomognu ljudima u kontroli robotičkih udova mislima.
Gant i njegove kolege s Univerziteta Pitsburg i iz Medicinskog centra Univerziteta Pitsburg streme da odu još dalje. Oni eksperimentišu s načinima da, kako to Gant kaže, „utelove” robotički ud – da učine da se on oseća i doživljava kao deo tela, a ne samo kao alatka.
Sazanjte i Da li su roboti budućnost?
Nejtan Kopland, paralizovan od grudi naniže u automobilskoj nesreći koju je preživeo u tinejdžerskim godinama, učestvovao je u ovom eksperimentu. Tim je implantirao sićušne senzore u njegov mozak – u motorni korteks, koji kontroliše voljne pokrete, i u onaj deo senzornog korteksa koji obrađuje osećaj u ruci. Robotička ruka je potom programirana da šalje i prima signale iz tih senzora.
Kopland, koji sada ima 31 godinu, može s povezom preko očiju da sa 84,3 odsto tačnosti identifikuje koji od njegovih protetskih prstiju trpi pritisak, objavljeno je u nedeljnom časopisu Science Translational Medicine. Kopland kaže da oseća i toplinu i peckanje u robotičkim prstima, što ga čini „srećnim, opuštenim i punim nade”.
Krajnji cilj, kaže Gant, jeste jednostavan: razviti tehnologije u toj meri da paraliza i gubitak udova „ne predstavljaju invaliditet”.
