Brzina svetlosti iznosi 299.792.458 metara u sekundi, ali kolika je brzina mraka? Mrak je odsutnost fotona, ali tamne senke mogu imati neka poprilično neverovatna svojstva.
Strogo govoreći, mrak ne može imati brzinu. Ne kreće se ni na jedan način. Međutim, ako kažemo da je mrak odsustvo svetlosti, te da nestaje kada se ona pojavi, mrak nestaje istom brzinom kojom svetlost nastaje. Prema tome, brzina mraka je jednaka brzini svetlosti.
Saznajte i: Da li je Ajnštajn pogrešio?
Odgovor na pitanje koja je brzina svetlosti promenio je naše razumevanje prirode svemira.
Oslanjajući se na rad Majkla Faradeja o fenomenu elektriciteta i magnetizma iz 1830-ih, škotski fizičar Džejms Klark Maksvel objedinio je sve prethodne opise načina na koje nastaju električna i magnetna polja i duboke povezanosti između njih. Njegov rad rezultirao je izradom četiri formule koje opisuju sve što se treba da znamo o elektricitetu i magnetizmu. Maksvelove formule su jedno od najvažnijih otkrića u istoriji nauke.
Pogledajte i: Otkrivene dve potpuno nove čestice u CERN-u
Jedna od mnogih stvari koje opisuju te formule je postojanje putujućeg talasa od električnih i magnetnih polja. U Maksvelovo vreme, takav elektromagnetni talas još nije bio poznat, ali se njegove formule ne samo predvidele te talase, već su predvidele i brzinu kojom bi se ti talasi kretali slobodnim prostorom – 300.000 kilometara u sekundi. Maksvel je znao da je ta predviđena brzina vrlo blizu izmerenoj brzini svetlosti. Povezao je ta dva i shvatio da je svetlost oblik elektromagnetne smetnje. Tako je nastao koncept svetlosti kao elektromagnetnog talasa.
