Kako pretraživači postaju bolji, mi postajemo još više lenji. Navikli smo na lake odgovore i potcenjujemo značaj postavljanja kvalitetnih pitanja.
U 1964. godini, prilikom jednog intervjua Pablo Pikaso je upitan za mišljenje o novim električnim mašinama, koje će kasnije postati poznate kao računari. Odgovorio je: "Ali one su beskorisne. One mogu samo da daju odgovore."
Živimo u eri odgovora. Veruje se da je drevna biblioteka u Aleksandriji sadržala svo znanje ondašnjeg sveta. Danas, ima toliko informacija na svetu da na svaku živu osobu dođe tri puta više informacija nego što je bila velika kolekcija Aleksandrijske biblioteke - a skoro sve to je dostupno svima koji imaju vezu sa internetom.
Takva biblioteka nas prati svuda, a Gugl, glavni bibliotekar, ispunjava naše zahteve sa neverovatnom efikasnošću. Rasprave za večerom se rešavaju pomoću pametnih telefona; studenti spajaju delove iz članaka Vikipedije za svoje eseje. Za veoma kratko vreme, postali smo naviknuti na beskrajnu zalihu lako dostupnih odgovora. Neko će čak reći da smo postali zavisni.
Gugl je poznat kao pretraživač, pa ipak on danas jedva da je uključen u pretraživanje. Procep između kristalizovanja pitanja u vašem umu i odgovora koji se javlja na vrhu vašeg ekrana se smanjuje non-stop. Kao posledica, naša sposobnost da postavljamo pitanja atrofira. Šef pretraživanja u Guglu, Amit Singal na pitanje da li ljudi bolje artikulišu svoja pitanja za pretraživanje, uzdahnuo je i rekao: "Što su mašine preciznije, to su pitanja prostija."
Guglova strategija za izlazak na kraj sa našim brzopletim pitanjima je da učini postavljanje pitanja suvišnim. Singal je fokusiran na eliminisanje "svakog mogućeg izvora napetosti između korisnika, njihovih misli i informacija koje žele da pronađu".
Leri Pejdž je govorio o danu kada će Guglov čip za pretraživanje biti ubačen u ljudski mozak: "Kada pomislite o nečemu o čemu ne znate baš mnogo, automatski ćete dobiti informaciju." Jednog dana, razlika između pitanja i odgovora će nestati.
Verujemo da bismo morali da težimo ka tome da se ona sačuva. Razlika je tamo gde naša radoznalost živi. Potcenjujemo je na sopstvenu štetu.
