Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kada roboti preuzmu većinu poslova, šta će ljudi raditi?

U martu prošle godine, četiri ekonomistkinja iz Njujorških federalnih rezervi objavile su izveštaj o "polarizaciji" poslova, fenomenu po kojem nestaju rutinski poslovi, a jedino poslovi koji zahtevaju najviše i najmanje ...

  Izvor: Foto: Profimedia

Autorke su izjavile: "Zanimanje je rutina ukoliko njen glavni zadatak zahteva praćenje tačnih uputstava i poštovanje strogih i tačno definisanih pravila. Ta zanimanja su uglavnom poslovi koji zahtevaju osrednju veštinu. Ukoliko posao uključuje fleksibilnost, rešavanje problema ili kreativnost, smatra se nerutinskim. Polarizacija poslova dešava se kada zaposleni pređu na nerutinska zanimanja, kategoriju koja sadrži poslove gde je potrebno najviše i najmanje veština.

Ove naučnice su takođe rad podelile na četiri dela, odnosno suprotna kraja, gde rutinski naspram nerutinskih poslova stoje pored kognitivnih naspram manuelnih poslova.

Glavna teza ovog izlaganja je da se broj rutinskih poslova smanjuje i u kognitivnoj i u ručnoj formi, dok se broj nerutinskih poslova povećava najviše u koginitvnoj formi. Indikacije su uglavnom nedvosmislene. Rutinski posao se smanjuje ka nuli. To ide u prilog razvoju raznih automata. Na primer, računarski programi rade posao tehničara rendgenskog zračenja, fabrički roboti su zamenili ogorman broj radnika na pokretnim trakama u automobilskoj industriji. Postoje aplikacije koje mogu da pišu sportske članke za novine, samo na osnovu ranijih rezultata.

Oni koji naučnu fantastiku smatraju najboljim pokazateljem nepoznate budućnosti sigurno znaju šta je Isak Asimov napisao 1964. godine o poseti Sajmu sveta 2014:

"Svet 2014. godine naše ere će imati samo nekoliko rutinskih poslova koje neke mašine neće moći bolje da urade od ljudi. Čovečanstvo će zato postati uglavnom rasa koja neguje mašine."

Uskoro, sve što će ostati za ljudska bića biće nerutinski poslovi, kreativni rad. Koliko će nam zanimanja naši softverski vrhovni gospodari ukrasti? Daleko više nego danas, tvrde Karl Benedikt Frej i Majkl Ozborn, istraživači sa Oksforda koji su posmatrali 702 trenutna zanimanja.

Oni su otkrili da skoro polovini trenutnih zanimanja (47 odsto) preti rizik da krenu putem telefonskih operatera za samo deceniju ili dve. Njih dvojica su se oslonili na istu matricu rada kao tim Federalnih rezervi, a proučili su i koliko brzo će robotička spretnost i veštačka inteligencija preuzeti poslove koji su danas rezervisani samo za ljude:

"Naši nalazi se mogu interpretirati kao dva talasa kompjuterizacije, odvojena 'tehnološkim platoom'. U prvom talasu, otkrili smo da će većina radnika u transportnim i logističkim zanimanjima, određeni broj pomoćnih kancelarijskih i administrativnih radnika, kao i fizički radnici u proizvodnim zanimanjima, najverovatnije biti zamenjeni kompjuterskim kapitalom."

Naglašava se da "transportni i logistički" sektor uključuje mnoga zanimanja koja će biti ukinuta autonomnim vozilima, poput vozača kamiona (što je zanimanje broj jedan među muškarcima u SAD-u, na primer), taksista i radnika u skladištima. Administrativna podrška je posao broj jedan za žene u SAD-u, tako da naši robotički vrhovni gospodari imaju, barem jednake šanse.

Frej i Ozborn smatraju da će drugi talas početi nešto kasnije, kada veštačka inteligencija dobije uvid u tajne kreativnosti i društvene inteligencije. Za to će možda biti potrebno više vremena, ali jednog dana u budućnosti, advokati, inženjeti, neurohirurzi, pa čak i glumci, biće zamenjeni "botovima". Zapravo, jedno preduzeće pod imenom Dip Noledž Venčers, već je postavilo jedan algoritam u odbor svojih direktora.

Dakle, zbog čega postoje ljudi u svetu gde nema potrebe za radom i gde je potrebna samo manjina koja će da navodi robotičku ekonomiju?

Iako je najverovatnije da će u narednih nekoliko decenija obrazovani, kreativni i inovativni naći načine da se zaposle, to neće biti slučaj sa svima. Kako ćemo organizovati naš svet ukoliko mašine mogu da proizvedu dobra i usluge po daleko nižoj ceni, dok budemo imali sve manje i manje prihoda kojima bismo platili bilo šta?

 Možemo li da obrazujemo put van ovog haosa ili će ljudi biti prinuđeni da se vrate zemlji, negujući 16 hektara zemlje pomoću nekoliko mašinskih magaraca? Možemo li da ozakonimo budućnost gde će novi nivoi automatizacije biti nelegalni? 

Krajnje stanje je nesigurno, ali idemo ka remećenju društva na istom nivou kao što je bilo razvojem poljoprivrede i industrijalizacije, ali u mnogo manjem vremenskom razmaku: decenije, a ne generacije i vekovi. Pitanje - čemu služe ljudi? - uhodiće nas zbog toga što nije jasno da li postoji odgovor ili je u pitanju samo nerazrešiva dilema.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka