Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nova galaksija otkriva uslove nakon Velikog praska

Koristeći jedan od najboljih teleskopa na svetu, astrofizičari Univerziteta u Minesoti, Evan Skilman i Kristen Mekvin otkrili su neprocenjivu relikviju Velikog praska u dvorištu Mlečnog puta.

  Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Oni su deo međunarodnog tima koji je otkrio Leo P, sićušnu galaksiju u sazvežđu Lava koje se sastoji od relativno malo zvezda, ali ima ogromne oblake vodonika i helijuma. Odnos elemenata u tim oblacima je veoma interesantan, jer se veruje da prikazuje uslove koji su vladali u prvih par minuta nakon Velikog praska.

Posmatrajući Leo P Velikim dvoglednim teleskopom (LBT) u Arizoni, profesorka Mekvin je vodila istraživanja udaljenosti i hemijskog sastava galaksije.

Učvršćivanje Velikog praska

Teorija Velikog praska opisuje kako su se, u mladom univerzumu, prvo formirali atomi vodonika, od kojih su neki doživeli fuziju kako bi postali prvi atomi helijuma. Međutim hlađenje univerzuma je zaustavilo te procese nakon samo pet minuta, ostavljajući bazen ovih elemenata.

“Prvobitno izobilje helijuma u odnosu na vodonik je jedno od nekoliko merenja koje se direktno odnosi na rani univerzum.”, rekla je Mekvinova i objasnila: “Postojao je samo kratak vremenski period kada je temperatura univerzuma bila pogodna za fuziju atoma vodonika i formiranje helijuma.”

“Ukoliko izobilje helijuma nakon tog perioga može da se izmeti i bude u saglasnosti sa predviđanjima ove teorije, onda će je podržati.”

Ipak, iskonski bazen vodonika i helijuma je kontaminiran milionima godina nakon Velikog praska, kada je nastala prva zvezda i uradila ono što zvezde rade – sagorela vodonik i helijum u teže elemente. Međutim, male galaksije poput Leo P su neefikasne u rađanju zvezda i samim tim su najmanje zagađene težim elementima. Iako retke, čine idealne modele za originalni vodonično-helijumski bazen.

Mekvinova, Skilman i njihove kolege izmerili su izobilje helijuma u Leo P i došli do rezultata da postoji jedan atom helijuma na svaki dvanaesti atom vodonika.

“To se veoma dobro uklapa u teoriju.”, naglasio je Skilman.

Pomagač zvani helijum

Isto tako, ime Leo P se veoma dobro uklapa u galaksiju, budući da “P” predstavlja znak starosti – eng. pristine (iskonski). Kada već govorimo o imenima, helijum potiče od grčkog Helios, imena boga Sunca, zbog toga što je helijum prvi put otkriven u spektru sunčeve svetlosti 1868. godine. Od tada element je pokazao svoju vrednost koja prevazilazi superhlađenje i punjenje balona.

“Istraživanja helijuma i drugih elemenata u zvezdama i galaksijama pružaju osnovno znanje o nuklearnim procesima i razumevanju porekla ovih elemenata.”, kaže Skilman i dodaje: “Ova istraživanja takođe otkrivaju kako zakoni fizike funkcionišu – oni su osnova svih modernih tehnologija.”

“Uprkos pretraživanju koje obuhvata milione galaksija, samo nekoliko galaksija ima karakteristike poput Leo P, a one se otkrivaju brzinom od jedne galaksije po deceniji.”

Sićušna kapsula

Oblikovana poput grudvaste palačinke, Leo P je klasifikovana kao patuljasta galaksija. Njena duga osnova ima samo 3.900 svetlosnih godina ili 4 odsto Mlečnog puta. Kada bi Mlečni put bio širine odbojkaške lopte, Leo P bi bio velik kao zrno graška. Mala i bez mnogo zvezda, nije ni čudo što nije bila otkrivena ranije.

Naučnici su izmerili udaljenost Leo P na oko 5.7 miliona svetlosnih godina, što je samo tri puta više od najbliže nam komšinice, galaksije Andromeda. Andromeda para noćnim nebom nešto južnije od ravni Mlečnog puta, dok se Leo P, zajedno sa zvezdama u tom sazvežđu nalazi na severnoj strani naše galaksije.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka