Tim koji su predvodili astronomi Nacionalnog Univerziteta Australije otkrio je najstariju poznatu zvezdu u univerzumu, koja je stvorena nedugo posle Velikog praska, pre 13,7 milijardi godina.
Otkriće je omogućilo astronomima da po prvi put prouče hemijsku strukturu najranijih zvezda, dajući naučnicima jasniju ideju o tome kako je univerzum izgledao u svojim najmlađim danima.
„Ovo je prvi put da smo bili u mogućnosti da nedvosmisleno kažemo da smo pronašli hemijski otisak prve zvezde.“, rekao je vodeći istraživač doktor Stefan Keler Istraživačke škole astronomije i astrofizike Nacionalnog Univerziteta Australije.
„Ovo je jedan od prvih koraka ka razumevanju kako su izgledale prve zvezde. Ono što nam je ova zvezda omogućila jeste da zabeležimo otiske prvobitnih zvezda.“
Zvezda je otkrivena pomoću Skajmaper teleskopa Nacionalnog Univerziteta Australije, koji je u potrazi za drevnim zvezdama u okviru petogodišnjeg projekta izrade prve digitalne mape južnog neba.
Drevna zvezda je udaljena oko 6.000 svetlosnih godina od Zemlje, što je sudeći po izjavi doktora Kelera relativno blizu u astonomskim terminima. Predstavlja jednu od 60 miliona zvezda koje je Skajmaper uslikao tokom prve godine rada.
„Zvezde koje tražimo su jedne u milion.“, kaže član tima profesor Majk Besel, koji je radio sa Kelerom na istraživnju.
„Pronalaženje takve igle u plastu sena je moguće zahvaljujući Skajmaper teleskopu koji ima jedinstvenu sposobnost za pronalaženje zvezda sa niskim nivoom gvožđa uz pomoć njihovih boja.“
Doktor Keler i profesor Besel potvrdili su otkriće pomoću Magelan teleskopa u Čileu.
Sastav novootkrivene zvezde pokazuje da se formirala u osvit iskonske zvezde koja je imala masu 60 puta veću od našeg Sunca.
„Da bi napravili zvezdu poput našeg Sunca, potrebni su sastojci poput vodonika i helijuma iz Velikog praska kojima se doda ogromna količina gvožđa – skoro 1.000 puta veća od Zemljine mase.“, kaže doktor Keler.
„Da bi napravili drevnu zvezdu, ne treba vam ništa više od jednog asteroida veličine Australije, punog gvožđa i ugljenika. To je veoma drugačiji recept koji nam govori mnogo o prirodi prvih zvezda i o tome kako su nestale.“
Doktor Keler kaže da se ranije mislilo da su prvobitne zvezde nestale u ektremno nasilnim eskplozijama koje su zagadile ogromnu količinu svemirskog prostora gvožđem. Međutim, drevna zvezda pokazuje znake zagađenja lakšim elementima poput ugljenika i magnezijuma, bez znakova gvožđa.
„To ukazuje da su supernove prvobitnih zvezda imale iznenađujuće slabu energiju. Iako dovoljni da unište prvobitnu zvezdu, skoro svi teški elementi poput gvožđa, usisani su od strane crne rupe koja se formirala u srcu eksplozije.“, kaže Keler.
Ovaj rezultat može da reši dugogodišnju neusklađenost između osmatranja i predviđanja Velikog praska.
