Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Čudno otkriće: džinovski prsten prašine nađen blizu Venerine orbite

Naučnici su pronašli ogroman difuzni prsten prašine nedaleko od Venerine orbite, čime je drugi put u našem Sunčevom sistemu pronađena takva struktura.

  Izvor: Foto: M.H.Jones / The Open University

Prsten prašine proteže se oko 220 miliona kilometara s kraja na kraj, iako je samo 10% gušći od oblaka koji se nalazi u pozadini i koji prožima međuplanetarni prostor, proizvodeći sjaj poznaiji kao „zodijačka svetlost“.

„Da možemo da ga vidimo sa Zemlje (što naravno ne možemo jer je previše bled) prsten bi se protezao po 45 stepeni sa svake strane Sunca“, rekao je vodeći autor istraživanja Mark Džons sa Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji.

„Sličan prsten viđen je blizu Zemljine orbite pre dvadesetak godina“, rekao je Džons i dodao: „Unapredili smo naše znanje o geografiji Sunčevog sistema.“
Nekoliko različitih svemirskih misija, uključujući i sovjetske Venera 9 i 10 probe u 1970-im, uočile su nagoveštaj prstena prašine blizu Venere, ali dokazi nisu bili ubedljivi. Zato su Džons i njegove kolege nameravali da vide da li mogu da potvrde postojanje takvog objekta.

Oni su napravili model koji razbacuje svetlo onako kao što bi to radio prsten blizu Venere, a onda su pregledali fotografije koje su načinile NASA-ine STEREO probe u potrazi za sličnim karakteristikama. STEREO probe vrše proučavanje Sunca od trenutka kad su lansirane krajem 2006. godine.
Fotografije su zaista otkrile prsten prašine, ali je izgledao iznenađujuće drugačiji od onog blizu Zemljine orbite, sa dve različite stepeničaste komponente. Jedna od stepenica je u unutrašnjosti Venerine orbite, dok druga leži izvan planetine putanje oko Sunca.

Takvi prstenovi prašine nastali su usled hvatanja međuplanetarne prašine u rezonantne orbite poput onih Venere i Zemlje. Rezonantne orbite su one čiji su periodi povezani u odnos dva mala cela broja, poput 2 i 3. Takav orbitalan odnos često uvećava međusobni gravitacioni uticaj dva nebeska tela.
Dok su prstenovi verovatno viševekovne strukture, pojedinačni delovi koji ih čine ne zadržavaju se više od milion godina.

„Životni vek prašine koja je zarobljena u prstenu iznosi oko 100.000 godina, tako da ne pruža mnogo podataka o nastanku Sunčevog sistema,“ rekao je Džons.
„Ipak, prsten je veoma važan za razumevanje onoga što se dešava sa međuplanetarnom prašinom, koja se kao što znamo iz ranijih istraživanja formira od sudara asteroida i prašine koje ostavljaju komete.“

Dalje proučavanje prstenova blizu Venere i Zemlje mogu pomoći istraživačima da zavire izvan našeg solarnog sistema.
„Ovi prstenovi će morati da se prouče za buduće misije koje imaju za cilj da uoče spoljne planete pomoću interferometara, zato što prstenovi mogu da zaklone signal sa tih planeta“, rekao je Džons.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka