Nova istraživanja otvaraju mogućnost čitanja snova u budućnosti...
Istraživači iz Japana su koristeći snimke magnetnom rezonancom uspeli da otkriju slike koje su ljudi videli tokom ranih faza sna.
U članku za časopisl Science oni tvrde da ovu vrstu „čitanja snova“ mogu da obavljaju sa tačnošću od 60 odsto.
Ovaj istraživački tim u nastavku rada želi da utvrdi da li moždana aktivnost može da se koristi kako bi se razjasnili i neki drugi aspekti snevanja, poput emocija koje osećamo u snu.
Profesor Jukiasu Kamitani, jedan od autora ovog rada, izjavio je: „Imao sam čvrsto ubeđenje da je dekodiranje snova moguće barem za neke aspekte sanjanja... Nisam bio mnogo iznenađen rezultatima, ali sam svakako bio veoma uzbuđen.“
Moždani talasi
Još od vremena starog Egipta ljudi pokušavaju da razumeju snove, ali današnja nauka pronašla je način da u noćne slike prodre na mnogo direktniji način.
Tim istraživača koristio je magnetnu rezonancu kako bi nadgledali moždanu aktivnost troje ljudi dok su spavali.
Nedugo nakon što bi volonteri utonuli u san unutar skenera, istraživači bi ih probudili i pitali da prepričaju slike koje su videli.
Svaka navedena slika, od bronzanih kipova do ključeva i alatki za razbijanje leda je zapisana, ma koliko nadrealna bila.
Ovo je ponovljeno 200 puta za svakog volontera.
Istraživači su koristili rezultate kako bi napravili bazu podataka u kojoj su objekti grupisani u vizuelne kategorije. Na primer, hotel, kuća i zgrada našli bi se u zajedničkoj kategoriji „građevine“.
Naučnici su zatim ponovo snimali moždanu aktivnost volontera, ali ovoga puta u budnom stanju, pokazujući im slike raznih objekata na kompjuterskom ekranu.
Na ovaj način uspeli su da uoče specifična pravila u moždanim aktivnostima koja su u korelaciji sa vizualzacijom u snu.
Mašine za čitanje snova
U sledećoj fazi istraživanja, zahvaljujući prethodnim podacima istraživači su već mogli da na osnovu moždane aktivnosti „pročitaju“ tačno šta volonteri sanjaju. Ovo su radili sa preciznošću od 60 odsto.
„Uspeli smo da otkrijemo sadržaj snova na osnovu moždane aktivnosti tokom spavanja, što je bilo u skladu sa verbalnim izveštajima volontera nakon buđenja“, objasnio je profesor Kamitani.
Istraživači će se dalje pozabaviti stanjima dubljeg sna, u kojima se vizualizuju najživopisnije slike. Cilj im je da utvrde da li magnetna rezonanca može da otkrije emocije, mirise, boje i aktivnosti koje se nalaze u sadržaju dubljeg sna.
Doktor Mark Stouks, kognitivni neuronaučnik sa Oksforda, ove nalaze smatra uzbudljivim korakom ka eventualnom ostvarenju koncepta mašine koja čita snove.
„Jasno je da je ovo trenutno daleko od realnosti ali ne postoji razlog zašto ne bi bilo ostvarivo. Jedini izazov je napraviti sistematičnu mapu veze između moždane aktivnosti i slika koje joj odgovaraju“, kaže Stouks.
Interesantno je i istaći da bi na osnovu trenutnih saznanja bilo moguće napraviti samo personalizovane čitače, a ne i univerzalni čitač snova, zato što je moždana aktivnost svake individue specifična samo za tu osobu i nikog drugog, tvrdi Stouks.
