Naučnici nisu skoro imali tako pouzdanu potvrdu teorije o bilo čemu što se dešava u svemiru, kao što je ovo otkriće leda na polovima Merkura..
Retko kada se dešava da astronomi sa apsolutnom sigurnošću potvrde novo otkriće, s obzirom na složenost proučavanja objekata koji su toliko udaljeni od nas. Upravo zbog toga je objava da na Merkurovim polovima ima leda (vodenog, a ne od metana, na primer), i to sasvim sigurno, zaslužuje, kako sami istraživači kažu „znak uzvika“ na kraju, a ne samo običnu tačku.
Tri odvojena istraživanja, objavljena u časopisu Science Express, došla su do identičnog zaključka: planeta najbliža Suncu skriva obilje leda, plus tamni talog za koji se veruje da bi mogle biti organske komponente koje su donele komete i asteroidi.
Količina leda je zapanjujuća – u pitanju je verovatno više od 100 milijardi tona leda. Ili kako kao što kaže Dejvid Lorens, član tima misije Mesindžer koja istražuje Merkur, leda je dovoljno da se njime prekrije ceo Vašington i to sa 5 km debljine.
Zadatak za astrobiologiju
Dokazi su izvedeni iz podataka koje je prikupio Mesindžer, letelica koja orbitira oko Merkura. Jedan deo njegove misije upravo je i bio da potvrdi prisustvo zaleđene vode, na koju se prvi put posumnjalo pre 20 godina prilikom radarskih merenja sa Zemlje.
Uz pomoć Mesindžera koji boravi u orbiti ove male planete, naučnici su mogli da izvedu tri ključna testa: neutronski spektrometar, koji testira prisustvo vodonika, zatim merenje refleksije polarnog taloga i da naprave termalne modele površine zasnovane za realnoj topografiji planete.
„Kada se sve spoji i sagleda u celosti, to je kao da ste konačno dobili ključ koji otvara vrata“, kaže Lorens, istraživač iz Laboratorije za primenjenu fiziku na Džon Hopkins univerzitetu.
Potvrda dugogodišnje teorije, ima čak i veću primenu – Merkur je sada postao i planeta od astrobiološkog značaja, kaže Šon Solomon, glavni istraživač u misiji Mesindžer.
„Mesindžer je otvorio vrlo važno poglavlje u priči i tome kako su voda i drugi materijali dospeli do planeta u unutrašnjosti Sunčevog sistema, a naša pretpostavka je da su ih donele komete i asteroidi“, kaže on. „Sjajno je što je ova istorija tako dobro očuvana na planeti najbližoj Suncu. Sve to ne znači da sada očekujemo i pronalaženje života na Merkuru, ali bi ova planeta zaista mogla da nam otkrije mnogo toga o začetku života na našoj planeti.“
Izvor: National Geographic News
