Naučnici tvrde da su rešili Hokingov paradoks crnih rupa - bez potrebe da se menjaju krucijalni zakoni fizike

Dosadašnja potencijalna rešenja Hokingovog paradoksa su predlagala da moraju da se menjaju zakoni kvantne mehanike ili Ajnštajnove teorije gravitacije. Naučnici Univerziteta u Saseksu sada kažu da to nije neophodno.

Profesor Ksavijer Kalmet sa Univerziteta u Saseksu, vođa istraživanja, rekao je da je njegov tim, nakon decenije rada, prošle godine napravio veliki pomak zbog čega su poverovali da su konačno rešili problem.

"U naučnoj zajednici se generalno pretpostavljalo da bi rešavanje ovog paradoksa zahtevalo ogromnu promenu paradigme u fizici, što bi potencijalno dovelo do toga da ili kvantna mehanika ili opšta teorija relativnosti moraju da se preformulišu", rekao je Kalmet. "Ono što smo otkrili - što mislim da je posebno uzbudljivo - je da to neće biti neophodno."

Hokingov paradoks kaže da kada neki objekat bude uvučen u crnu rupu, on suštinski nestaje zauvek - zajedno sa svim informacijama koje poseduje. Hoking je identifikovao ovaj paradoks koji je decenijama nastavio da zbunjuje naučnike.

Bilo je bezbroj predloženih rešenja, uključujući "teoriju zaštitnog zida" u kojoj se pretpostavljalo da informacije izgore pre nego što uđu u crnu rupu, ali većina ovih predloga zahtevala je izmenu zakona kvantne mehanike ili Ajnštajnove teorije gravitacije, dva stuba moderne fizike.

Nasuprot tome, kvantna teorema kose tvrdi da rešava paradoks premošćivanjem jaza između opšte teorije relativnosti i kvantne mehanike koristeći novu matematičku formulaciju.

Prethodne teoreme su predlagale da se crne rupe mogu posmatrati kao iznenađujuće jednostavni objekti, definisani samo njihovom masom i brzinom rotacije. Definisanje ovih crnih rupa je od 1970-ih nazvano "teorema bez kose".

Kalmet i njegovi saradnici misle da je crna rupa složenija! Kako se materija urušava u crnu rupu, oni predlažu, ostavljaju slab otisak u svom gravitacionom polju. Ovaj otisak se naziva "kvantna kosa" i, kažu autori, obezbeđuje mehanizam kojim se informacije čuvaju tokom kolapsa crne rupe. Prema ovoj teoriji, dve crne rupe sa identičnim masama i radijusima, ali sa različitim unutrašnjim sastavom, imale bi veoma suptilne razlike u svojim gravitacionim poljima.

Ne postoji očigledan način da se teorija testira putem astronomskih posmatranja - gravitacione fluktuacije bi bile suviše male da bi se mogle izmeriti. Ali teorija će verovatno proći strogu kontrolu naučne zajednice, piše Guardian.

Profesor Tobi Vajzman, fizičar na Imperijal koledžu u Londonu, opisao je rad kao "dobar posao", ali nije u potpunosti ubeđen da je paradoks rešen.

On kaže da rad Kalmetovog tima predlaže da je moguće dobiti neke dodatne informacije o tome šta se nalaziunutar crne rupe, ali nisu pokazali kako bi taj fenomen mogao da objasni šta se dešava sa informacijom koju je nosilo telo. "To nisu pokazali, a to je suština paradoksa", rekao je.

"Da da biste zaista rešili ovaj paradoks morate u potpunosti da razumete i objsnite kako se kvantna mehanika i gravitacija spajaju", rekao je on. "Oni predlažu male promene, ali ne i potpunu kombinaciju ova dva."

Kalmet je kaže: "Kada postoji veliko otkriće, morate ga podržati. Biće potrebno neko vreme da ljudi ovo u potpunosti prihvate. Paradoks postoji već duže vreme i veoma poznati ljudi širom sveta godinama rade na njegovom rešavanju."

Rad je objavljen u časopisu Physical Review Letters.