Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nova - za nauku veoma važna - vrsta: Jedna od najvećih evropskih pijavica otkrivena je u Zapadnoj Srbiji

Novootkrivena vrsta pijavice prvi put primećena i ispitana prošlog leta. U čast zemlje u kojoj je nađena, dobila je ime – Dina serbica.

 pijavica na zemlji Izvor: Shutterstock

Radi se o jednoj od najvećih evropskih pijavica koja je otkrivena u Zapadnoj Srbiji, na izvorima u oblasti Kamene Gore. Novu vrstu otkrili su profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore Vladimir Pešić i dr Klemens Grošer iz Nemačke.

Možda niste znali da se svake godine u svetu otkrije mnoštvo novih vrsta živih bića. Neke od njih, čak, otkriju se i u našoj zemlji, mada su ti događaji znatno ređi. U 2021. godini, na primer, britanski Pirordnjački muzej otkrio je više od 500 novih vrsta ali se mora uzeti u obzir da je ova institucija specijalizovana za te poslove i da u svojim depoima čuva predmete koje je na primer Čarls Darvin prikupio tokom putovanja Biglom, ili botaničke kolekcije Džozefa Benksa koje je ovaj doneo s putovanja sa kapetanom Džejmsom Kukom.

Možda će vas zanimati i:

Za razliku od postupaka u Darvinovo i Benksovo doba, procedure za potvrđivanje da je neka vrsta sasvim nova za nauku, značajno su se promenile.

"Nova vrsta Dina serbica je sakupljena prošle godine u julu, posle čega smo uradili molekularne DNK barkoding analize. Ova metoda se zasniva na tome da svaka vrsta treba da ima svoj pouzdani barkod smešten u tzv. referentnoj bazi barkodova. Na osnovu dostupnih DNK barkodova već opisanih vrsta, može se molekularno genetičkim metodama odrediti nepoznata vrsta", pojašnjava proces prof. dr Vladimir Pešić.

Mada pijavice svakako nisu omiljena vrsta životinja koja izaziva posebna interesovanja, otkriće da se radi o posebnoj vrsti pijavice u odnosu na sasvim sličnu koja živi u susednoj Crnoj Gori, za nauku je veoma važna.

"Molekularni rezultati su pokazali da se naša vrsta sa Kamene Gore razlikuje od njoj najsličnije vrste Dina minuoculata koju smo kolega iz Nemačke i ja opisali kao novu 2007. godine iz Kanjona reke Tare. Ta razlika je bila oko 11% (radi ilustracije razlika od 2% se najčešće uzima kao dovoljna za razlikovanje sličnih vrsta). Idući korak je bio da se nađu razlike u morfologiji i anatomiji između ove dve vrste, i komparativna analiza je pokazala razlike u građi reproduktivnog sistema", pojašnjava prof. dr Pešić.

Pijavice su nastale još u kambrijumu, ali kako nemaju čvrste delove, retko se fosilizuju. Najstariji pronađeni ostaci su iz doba jure. Postoji oko 680 vrsta koji naseljavaju sve delove planete osim Antarktika. Najveći broj živi u vodi – oko 100 u morskoj i ostale u slatkoj vodi, dok oko 100 vrsta živi u zemlji. Značajno se razlikuju i po veličini koja ide od jednog do oko 30 centimetara.

Ispostavilo se da je Dina serbica endem Srbije i Kamene Gore.

Prof. Pešić posvećen je izučavanju vodenih beskičmenjaka – uz pijavice, ponajviše se bavi vodenim grinjama i puževima. Do sada otkrio više od 400 vrsta iz čitavog sveta, i po tome je najuspešniji u našem regionu. Najveći broj vrsta koje je otkrio su sa Bornea, iz Irana, Indije, Jugoistočne Azije… dok je Dina serbica prva nova vrsta iz Srbije koju je opisao.

Tekst: Marija Đurić/Nauka kroz priče

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka