Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Prirodne Nauke

Kako data centri jedu svetsku struju

Autor IgorR
Autor IgorR

Informacione fabrike zahvaljujući kojima koristimo Fejsbuk, Gugl i Bitkoin troše sve više struje – i prognoze nisu nimalo dobre.

Izvor: Foto: Shutterstock

Moguća rešenja

Tokom poslednje decenije, potreba data centara za električnom energijom ostala je na približno istom nivou delom i zbog povećanja broja super-efikasnih informacionih fabrika koje koriste organizovanu i uniformnu kompjutersku arhitekturu koja može da skladišti nekoliko stotina hiljada servera. Takvi, huperscale data centri, nastali se pre oko 10 godina, kada se i pojavila potreba giganata kao što su Amazon i Gugl. U izveštaju iz 2016. godine, Nacionalna laboratorija Lorens Berkli procenila je da, ako 80 odsto servera u malim data centrima po SAD pređe u huperscale objekte, korišćenje električne energije bi opalo za čak 25 odsto. Danas u svetu postoji oko 400 takvih centara, a mnogo njih pruža usluge manjim korporacijama ili univerzitetima koji su ranije imali vlastite servere. Ovi centri trenutno koriste 20 odsto od ukupne količine struje koju troše data centri, a predviđa se da će do 2020. trošiti oko 50 odsto.

Ipak, kada se iscrpi moć skladištenja ovih huperscale centara, biće veoma teško naći adekvatnu zamenu. Jedna tehnika koja se sve češće primenjuje jeste da se serveri gase umesto što se stavljaju u tzv. idle mode ili model neaktivnosti. Tako je Fejsbuk napravio sistem pod nazivom Autoscale koji smanjuje broj servera koji moraju da rade tokom časova manjeg internet-saobraćaja, a testiranja su pokazala da se time dolazi do uštede od 10-15 odsto.

Hyperscale data centri su važni i zbog toga što su donekle rešili pitanje hlađenja. Naime, u običnom, konvencionalnom data centru, standardni rashladni klima uređaji čine čak 40 odsto računa za struju. Korišćenje rashladnih kula ili tornjeva za hlađenje predstavlja još jedan potencijalni rizik za okolinu – procenjuje se da su američki data centri samo u 2014. iskoristili oko 100 milijardi litara vode!

Jedno od popularnijih rešenja jeste da se data centri jednostavno otvore u mestima sa hladnijom klimom, pa da se spoljašnji vazduh koristi za rashlađivanje uređaja i prostorija. Naravno, to ne znači da centri treba da se nalaze u ledenim regionima. Prinvil je, recimo, dobar primer – tamo je dovoljno hladno da se koristi besplatni, spoljašnji vazduh.

Sledeće rešenje je piped water, odnosno korišćenje tople vode za rashlađivanje, i ono se već koristi za rashlađivanje računara visokih preformansi poput onih u laboratorijama Američkih departmana za energiju ili onih u Bavarskoj akademiji nauka u Nemačkoj. Komercijalni centri u toplim krajevima ponekad takođe investiraju u ovakve rashladne sisteme, kao što je slučaj sa američkim eBay Project Mercyry data centrom u Finiksu u Arizoni.

Prema mišljenju eksperata, traganje za inovativnim rešenjima rashlađivanja, kao i rad na tome da postojeća rešenja budu jeftinija, postaće veoma važno u godinama koje dolaze.

„Kako sve više povezujemo svet, treba da znamo da postoje zone u kojima neće biti moguće korišćenje besplatnog vazduha za rashlađivanje“, kaže Bil Karter, tehnički direktor, Open Compute Project, misleći na Afriku i južnu Aziju.

Ipak, postoje oni koji razmišljaju u drugom pravcu – kako da iskoristimo toplotu koju oslobađaju serveri i na taj način smanjimo potrebu za električnom energijom negde drugde? Takvi primeri se mogu naći u Francuskoj, gde data centar Kondors u Parizu šalje svoju otpadnu toplotu u obližnji centar za istraživanje uticaja visokih temperatura na vegetaciju, ili u IBM data centru u Švajcarskoj, čija toplota greje obližnji bazen. Međutim, problem sa toplotom je u tome što ona ne putuje lako, pa bi onda otpadnu toplotu data centara bilo mouguće koristiti samo u neposrednoj blizini objekta.

Izvor: Elementarijum

Najnovije

Priroda

Nauka