Kad sam se u Barseloni susreo s kiborgom Nilom Harbisonom, izgledao mi je kao bilo koji lokalni hipster, osim što mu je iz potiljka štrčala crna antena i impresivno mu se nadvijala nad plavom, šerpa frizurom.
Ceo tekst Dalje od ljudskog možete da pročitate u National Geographic Srbija iz aprila 2017. godine
Bio je decembar i Harbison je nosio sivu majicu s patent zatvaračem ispod crnog mornarskog kaputa i uske sive pantalone. Ima 34 godine, rođen je u Belfastu, odrastao u Španiji, a boluje od retke bolesti zvane ahromatopsija – ne opaža boje. To je, međutim, promenila antena na čijem je kraju, tačno iznad očiju, senzor s optičkim vlaknima.
Život u crno-belom svetu Harbison nikada nije doživeo kao nedostatak. „Vidim na veće udaljenosti. Takođe, lakše pamtim oblike jer me boje ne ometaju”, kaže mi na svom pažljivom, neutralnom engleskom.
Revolucionarno otkriće britanskih naučnika: Protetička ruka koju kontrolišu misli
Ipak, veoma ga je zanimalo kako stvari izgledaju u boji. S obzirom na to da je obrazovan kao muzičar, u kasnim tinejdžerskim godinama dobio je ideju da pokuša da otkrije boje kroz zvuk. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja s jednostavnom tehnologijom, u svojim ranim dvadesetim godinama pronašao je hirurga (koji nam je ostao nepoznat) spremnog da mu ugradi uređaj za kibernetičko poboljšanje biološkog bića.
Optički senzor detektuje boje ispred njega, a mikročip implantiran u lobanji pretvara njihove frekvencije u vibracije na temenu. Te vibracije postaju zvučne frekvencije. Lobanja mu je pretvorena u svojevrsno treće uho. Boju mog sakoa ispravno je odredio kao plavu. Pokazujući antenom prijateljicu Mun Ribas, kiborg umetnicu i plesačicu, rekao je da je njena jakna žuta; zapravo je bila boje senfa, ali kako je objasnio, tokom odrastanja u Kataloniji „nije bilo senfa”.
Kad sam ga pitao kako je lekar priključio uređaj, Harbison je bodro razdvojio kosu na zatiljku da mi pokaže mesto gde mu antena ulazi u glavu. Ružičasto tkivo pritisnuto je pravougaonom pločicom s dva priključka. Na to spojeni implantat drži vibrirajući mikročip, a drugi implantat je blutut poveznik za bežičnu komunikaciju. Preko njega prijatelji mogu da mu pošalju boje pomoću mobilnih telefona.
