Nakon što su svetski mediji objavili da je nigerijski profesor Opejami Enok rešio čuvenu Rimanovu hipotezu, stručna javnost raspravlja je li on zaista uspeo u tome.
Matematički institut „Klej“ ponudio je nagradu od milion američkih dolara naučniku koji uspe da reši ovaj zadatak, a profesordr Enok je na nagovor svojih studenata pokušao da pronađe rešenje.
On je na svom blogu ubrzo potom napisao:
„Znam da će vas ovo iznenaditi jer me ne poznajete. Ja sam dr Opejami Enok iz Nigerije i rešio sam nerešiv matematički zadatak. Molim vas, pošaljite mi nagradu od milion dolara i verujem da ćete do kraja dana imati moj dokaz za to.“
Rešenje jednačine:Kako muzičke veštine utiču na matematičke i obrnuto
Nigerian academic solves 150-year old math problem https://t.co/6KYj4wtc2ipic.twitter.com/ZrIOaiQ40F
— This Is Africa (@ThisIsAfricaTIA) November 17, 2015Enok je za Bi-Bi-Si rekao da se upustio u ovu matematičku avanturu jer su ga studenti ubedili da on to može i dodao da nije to učinio zbog novca.
Pročitajte:Drevni i savremeni gradovi poštovali su isto matematičko pravilo
Univerzitet na kom predaje objavio je zvanično saopštenje o tome kako je tekao Enokov proces rešavanja zadatka i objasnio da je ovaj profesor dokazao da se njegovo rešenje može primeniti u kriptografiji, kvantnoj informatici i kvantnim kompjuterima.
Međutim, veliki deo naučne javnosti smatra da to, jednostavno, nije istina, a na poslednje što je na temu Rimanove hipoteze objavio Matematički institut „Klej“ jeste da je ovaj zadatak još uvek nerešen.
Otkrijte:Malo poznate matematičke zanimljivosti
Rimanova hipoteza je prvi put formulisana u radu Bernarda Rimana 1859. godine pod nazivom „O broju prostih brojeva ispod zadate veličine“ i reč je o pretpostavci o distribuciji netrivijalnih nula Rimanove zeta-funkcije.
