Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici uspeli da izdvoje molekule kiseonika iz ugljen-dioksida

Mali istraživački tim sa Univerziteta u Kaliforniji pronašao je način na koji će razbiti molekul ugljen-dioksida i pritom dobiti atome ugljenika i molekule kiseonika, umesto ugljen-monoksida i atoma kiseonika.

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Artur Suts i Dejvid Parker izložili su perspektivan članak koji potanko opisuje put minimalne energije (MEP), gde reaktanti ne slede uvek najlakši put za vreme neke hemijske reakcije, kao i kako se to odnosi na rad obavljen od strane ovog tima.

Tokom godina, naučnici su razvili teoriju o razvoju života na planeti Zemlji i događaju poznatom kao Velika oksidacija, kada su se razvile biljke i počele da uzimaju ugljen-dioksid, a ispuštaju kiseonik. U ovom novom podvigu, istraživači veruju da su pronašli način da postignu isto, ali pomoću nebiološkog pristupa. Koristili su se ultraljubičastim svetlom s najkraćim mogućim talasima, tj. vakuum-ultraljubičastim svetlom (VUV), pri razbijanju molekula ugljen-dioksida.

VUV je u obliku laserskog zraka koji udara molekul ugljen-dioksida kako bi ga razbio. Drugi laser korišćen je za joniziranje delića razbijenog molekula kako bi se mogao izmeriti masenim spektrometrom. Proces je rezultirao samo petopostotnim udelom molekula ugljen-dioksida razbijenih na molekule kiseonika i atome ugljenika (ostatak je otišao u ugljen-monoksid i atome kiseonika). Međutim, to je bilo i više nego dovoljno da se pokaže da takav proces može biti korišćen za dobijanje molekularnog kiseonika iz ugljen-dioksida, što bi moglo imati dalekosežne posledice.

Ovaj proces je efikasan, objašnjava tim, zbog puta minimalne energije zbog čega se nameće realan zaključak da je deo kiseonika u ranoj Zemljinoj atmosferi nastao na isti način – VUV ne prodire jako daleko zbog velike količine kiseonika u atmosferi, ali u vreme kad je atmosfera bila daleko zasićenija ugljen-dioksidom, logičan sled je da su se neki molekuli mogli razdvojiti u atome ugljenika i molekule kiseonika. To takođe znači da se takav proces mogao dogoditi i na drugim planetama, zbog čega će naučnici u potrazi za životom, u njihovim atmosferama morati da tražie nešto više od običnog kiseonika.

Drugi mogući uticaj ovih nalaza može uključiti područje svemirskih istraživanja – kada bi mogao biti izrađena mašina koja bi neprestano iz ugljen-dioksida mogla izdvajati kiseonik koji bi onda udisali astronauti, oni ne bi bili prisiljeni da nose spremišta kiseonika ili bi koristili biljke za to pretvaranje, čime bi čitav proces bio efikasniji.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka