Najnovija istraživanja pokazuju da biljke vrše precizne aritmetičke računice, kako ne bi ostale „gladne“ u toku noći...
Ovaj proračun im omogućava da koriste svoje rezerve skroba ravnomerno, tako da im nestane hrane tačno u zoru.
„Ovo je prvi konkretan primer tako naprednog aritmetičkog proračuna u osnovnom biološkom procesu“, rekao je profesor Martin Hauard iz Džon Ines centra, koji se bavi matematičkim modelima.
Biljke se hrane u toku dana koristeći sunčevu energiju za pretvore ugljen dioksid u šećere i skrob. Kada zađe sunce, one zavise od zaliha skroba koje imaju da bi se hranile i u toku noći.
U istraživanjima koja će objaviti žurnal eLife, naučnici Džon Ines centra pokazuju da biljke računaju koliku tačno količinu skroba će konzumirati i kada. Ovi proračuni i prilagođeno konzumiranje skroba omogućavaju da zalihe traju do jutra, čak kada noć neočekivano padne ili ako količina skroba varira.
Istraživači tvrde da kako bi prilagodili konzumiranje rezervi skroba tako precizno, biljke moraju da koriste matematičku metodu - aritmetičku podelu.
„Sposobnost korišćenja aritmetičkih proračuna je od vitalnog značaja za rast i razvoj biljke.“, izjavila je Alison Smit, profesorka bologije koja se bavi metabolizmom. „Kada bismo shvatili kako biljke nastavljaju da rastu u mraku, to bi moglo da pomogne u osmišljavanju novih načina za povećanje prinosa useva.“
Tokom noći, mehanizmi u listu mere količinu skroba i procenjuju koliko je vremena ostalo do zore. Informacija o vremenu dolazi od „unutrašnjeg sata“, unutrašnjeg pojma o vremenu, sličnom kao kod ljudi. Zatim se taj postojeći skrob deli prema vremenu preostalom do svitanja, da bi se utvrdile tačne količine hranljivih materija koji će se konzumirati, tako da, do 95% zaliha bude iskorišćeno do zore.
„Proračuni su precizni kako bi biljke sprečile nestajanje hrane u toku noći, ali, u isto vreme, efikasnije koristile hranu," rekla je profesorka Smit. „Ako bi se skrob previše brzo koristio, biljke bi gladovale i ne bi rasle noću, a ako bi se skrob uzimao mnogo sporo, preostala količina bi propala.“
Izvor:Phys.org
