Bile su toliko strašne da su dobile ime TEROR PTICE: Otisci njihovih stopala sada otkrivaju kakav su plen lovile

Pored toga što su za lov i hvatanje plena koristile noge, teror ptice su na izenanđenje paleontologa jurile za životinjama drugačijim od očekivanog.

Pre između 53 miliona i 18.000 godina, mesožderi poznati kao teror ptice vrebali su ravnicama Južne Amerike. One nisu letele, a pojedine su bile više od 3 m, šepurile su se preko širokih praistorijskih prostranstava, jureći plen i otkidajući komade dugim, kukastim kljunovima.

Sada, zahvaljujući novootkrivenim otiscima stopala teror ptica, paleontolozi imaju bolju predstavu o tome kako su ovi lovci uopšte hvatali svoj plen. Otisci stari šest miliona godina nagoveštavaju da su neke od njih šutirale svoj plen i pritiskale ga uz tlo, slično taktici koju su praktikovali stariji dinosaurusi poput velociraptora.

Tragovi nedavno opisani u Scientific Reports-u, prvi su potvrđeni otisci stopala teror ptica. Pronađeni su uz obalu Atlantika u formaciji Rio Negro u Argentini, i nije ih bilo lako uočiti. Slojevi stena koji sadrže otiske su potapani plimom dva puta dnevno.

"To znači da su otisci stopala polako uništavani", kaže Rikardo Melhor, vodeći autor studije i paleontolog sa Nacionalnog univerziteta La Pampa u Argentini.

Tragove je prvi primetio rezervni rendžer po imenu Andres Uloa, koji je skrenuo pažnju Melhoru na nalaz. Tim naučnika je potom posetio ovo mesto 2022. godine, da bi istržio drevne stope strašne ptice.

Koja je tačno vrsta ostavila iza sebe ove tragove nije jasno. Više njih je lutalo Južnom Amerikom tokom praistorije, u rasponu od malih vrsta koje se mogu uporediti sa modernim seriemom - najbližim živim srodnicima teror ptica - do divova koji su bili viši od noja. Možda je u pitanju bila i neka vrsta koja je paleontolozima na osnovu fosilnih nalaza nepoznata.

Poređenja otisaka stopala sa prethodno otkrivenim kostima teror ptica sugerišu da je životinja mogla biti visoka i do 160 cm, što zanči da je u pitanju bila veća jedinka ili mladunče neke velike vrste.

"Mislim da su teror ptice idealne za proučavanje na osnovu tragova", kaže stručnjak za fosilne staze Liza Bakli koja nije bila uključena u novu studiju. Nalazi se lepo "poklapaju" sa kostima stopala ovih ptica.

Kao i kosti, fosilni otisci imaju svoja imena. Melhor i njegove kolege nazvali su otiske Rionegrina pozosaladensis prema geografskim i geološkim detaljima mesta gde je nalaz otkriven.

Noge stvorene za trčanje i grebanje

Do sada, paleontolozi koji su proučavali stopala teror ptica nisu bili sigurni da li su one balansirale na tri prsta ili su to radile samo sa dva, dok je treći bio izdignut iznad zemlje. Otisci stopala pružaju ključni dokaz da je životinja koja je napravila tragove balansirala na dva - nalaz koji potvrđuje da su ove ptice trčale na dva prsta i koristile treći za pribadanje plena, kaže Bakli.

Moderni nojevi hodaju i trče na nogama sa dva prsta, a neptičji dinosaurusi, kao što su velociraptor i deinonihus, takođe su poznati po hodu na dva prsta, izdižući treći od zemlje kako bi svoje oštre kandže očuvale dok se kreću.

Tragovi teror ptica ukazuju na deo otiska trećeg prsta blizu pete, ali oznaka koju ostavlja je mnogo kraća od druga dva. Ptica je najveći deo svoje težine najverovatnije prebacivala na srednji prst, pri čemu je spoljni delovao kao oslonac, dok je unutrašnji podignut od zemlje u položaju koji stručnjaci nazivaju didaktilnim držanjem stopala.

Ovo držanje, pišu istraživači, dopunjuje prethodna istraživanja koja sugerišu da su teror ptice bile brze. Slično kao i nojevi, imale su kratke butne kosti sa izduženim potkolenicama i stopalom. Kombinacija koja rezultira bržim oporavkom nakon trčanja i daje nozi duži opseg za duži korak.

Anatomija stopala teror ptice takođe pokazuje sličnosti sa vrstama koje često hvataju male gmizavce nogama, i sa neptičjim dinosaurusima poput deinonihusa. "Tragovi su u skladu sa idejom da je životinja bila sposoban trkač sposoban da lovi uz pomoć ove prednosti, a i da uhvati svoj plen", kaže Melhor. Ptica je verovatno koristila noge da šutira i klješti manji plen, dok je u slučaju većeg pridržavala plen i kukastim kljunom otkidala komade. "Potencijalni plen bi bili rođaci modernih kapibara, obalskih ptica i mladunaci lenjivca", kaže Melhor.

Iako su neke teror ptice opisane kao vešti lovci, novo otkriće menja percepciju paleontologa o tome za šta su bile sposobne. "Mi, kao ljudi koji gledaju na izumrle, velike zveri, navijamo da one budu divlji grabežljivci koji hvataju velike biljojede", kaže Bakli.

Ali tragovi nagoveštavaju da je dugogodišnji uspeh teror ptica ležao u obilju sitnijeg plena. "Mislim da bi teror ptica okrenula svoj kljun prema sisarama samo ukoliko su veličine glodara ili zeca", kaže Bakli, "drugim rečima, ako bi mogla da ih obavije svojim kandžaama".

Originalni tekst je objavljen na američkom sajtu National Geographich-a.

BONUS VIDEO: