Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Mali mesar" zbog kog se preispituje čitava evolucija gmizavaca: Mogao je da stane na dlan i imao je puno oštrih zuba

Autor Aleksandra Cvetić

Pre više od 200 miliona godina Zemljom je šetao gmizavac zbog kog paleontolozi moraju da menjaju svoje udžebenike.

 Paleontolozi-0132426288.jpg Izvor: Profimedia / ilustracija

NEGDE NA PRELASKU iz trijasa u juru - geološkog doba u istoriji Zemlje - našom planetom su šetala neobična stvorenja o kojima ne znamo puno, ali paleontolozi svakodnevno pokušavaju da otkriju njihove tajne i da upotpune sliku o biodiverzitetu davno minulih vremena. To je peirod kada su kontinentalne mase počele da dobijaju oblik kakvim ih danas poznajemo. Na kopnu se pojavljuju paprati, mahovina i različite zimzelene biljke - kojima su se hranili krupni dinosaurusi. Međutim, kako su oni predstavljali veliko opterećenje za vegetaciju, njihovu populaciju su pod kontrolom držali "manji" dinosaurusi mesožderi.

Među njima se nalazio i jedan manji reptil sa zubima poput žileta čiji ostaci su otkriveni iz kamenoloma u blizini Bristola u Engleskoj 1950-ih, kako tvrde naučnici. Tokom svih ovih decenija on nije preterano interesovao naučnike i ležao je skriven u skladištu Prirodnjačkog muzeja u Velikoj Britaniji, a jedan od razloga je i taj što je pogrešno označen kao "klevosaurus i još jedan reptil". 

Za potrebe svoje nove studije naučnici iz Londona su rešili da analiziraju fosil ovog guštera koji datira iz perioda od pre oko 202 miliona godina, a čiji ostaci su delimično uključivali skelet, lobanju i donju vilicu. Kompijuterska tomografija im je otkrila da su u pitanju gmizavci iz reda Skvamata, koji obuhvata guštere, zmije i grupu reptila bez nogu poznatih i kao amfisbene. Kao i da je bio dovoljno mali da stane u čovečji dlan. 

"Uz pomoć nje smo videli sitne detalje na kostima lobanje na osnovu kojih smo odredili njegovu anatomiju i napravili poređenja sa modernim i fosilnim oblicima." rekao je Benton.

Ali tu se nisu zaustavili, već su napravili i 3D rekonstrukciju guštera, na osnovu koje su otkrili da je bio dugačak čak 25 cm, od čega je polovinu dužine iznosio njegov rep. S druge strane, njegovi oštri zubi su morali da predstavljaju opasnu pretnju za manji plen - što je paleontologe inspirisalo da ga nazovu Cryptovaranoides microlanius ili prevedeno na srpski jezik "sličan gušteru mali mesar". Pretpostavka je da je on lovio člankonošce i male kičmenjake na ostrvima bogatim krečnjakom koji su nekada okruživali današnji Bristol. 

Otkrića do kojih su došli ih je navelo da ponovo ispišu udžbenike i poreklo savremenih guštera i zmija, jer su na osnovu "malog mesara" shvatili da su Skvamati živeli 30 miliona godina ranije nego što se to ranije mislilo ali i da upotpune shvatanje o njihovoj evoluciji. 

"Ključno pitanje u savremenoj biologiji jeste razumevanje uspešnih grupa životinja, kao što su Skvamati - gušteri i zmije - sa preko 11.000 vrsta", rekao je Benton. "Kako su postali tako uspešni i kako reaguju na klimatske promene? Dakle, vraćajući se u prošlost, moramo da znamo kada, gde i kako je nastala ta ogromna moderna grupa - naš fosil sada prepravlja istoriju i vraća je unazad 35 miliona godina."

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka