Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nakon otkrića fosila "mnogozubog lovca" - pokrenuta stara debata: Da li su dinosaurusi mogli da plivaju?

Autor Aleksandra Cvetić

Decenijama paleontolozi raspravljaju da li su postojali dinosaurusi koji su podjednako dobro prilagođeni uslovima i na kopnu i u vodi, a sve do sada odgovor niko nije mogao pouzdano da da.

 Mnogozubi dinosaurus_1704255100.jpg Izvor: Shutterstock

NAUČNICI su otkrili da je otkriven fosil dinosaurusa star oko 70 miliona godina sa duguljastim vratom i aerodinamičnim telom poput onih koje imaju moderne ptice gnjurci, a koji je živeo i lovio u morima koja su se rasprostirala širom teritorije koju danas znamo kao Mongolija.

Ovaj grabljivac je pripadao porodici teropoda - dvonožnih dinosaurusa, mesojeda - drevnih predaka današnjih ptica, čiji oblik tela i udovi nagoveštavaju da su u periodu krede postojali dinosaurusi koji su mogli da budu podjednako uspešni i prilagođeni za život, kako na kopnu tako i u vodi. Do svih ovih zaključaka naučnici su došli zahvaljujući izuzetno dobroj očuvanosti skeleta i skoro kompletne lobanje, skrivanim milionima godina u formaciji Barun Gojot u južnom delu pustinje Gobi. Njegova veličina je bila slična veličini današnjih plovki, ali im je vrat više bio nalik na guščji. S druge strane prednji udovi nalik na peraja i noge podsećaju na one koje su nekada imali teropodi iz roda Halszkaraptor

Ipak, najinteresantniji podatak je upravo taj da su ovi dinosaurusi imali skelet sa rebrima koja su orijentisana ka repu, kao što je to slučaj sa pticama gnjurcima. To predstavlja prve dokaze o neptičjem teropodu sa telom koje je optimizovano za vodeno okruženje, ali koji je posedovao i brojne i čvrsto zbijene zube - što ga je učinilo strašnim vodenim predatorom. Istraživači su novoopisani rod i vrstu nazvali Natovenator polydontus, što bi u bukvalnom prevodu na srpski jezik značilo "mnogozubi lovac". 

Mogao je i da lebdi ali i da pliva

Zbog svega ovoga autori studije smatraju da je N. polydontus verovatno mogao da lebdi kroz vazduh sa svojim kratkim i spljoštenim prednjim udovima, iako ih je možda koristio i da vesla sa njima. Ali najubedljivijih dokaz o tome da je dosta vremena provodio u vodenom okruženju su upravo njegova rebra - tačnije, pravac u kome su postavljena.

Kod teropoda koji žive na kopnu, leđna rebra su se pružala od kičme u horizontalnom luku, ali kod novootkrivenog mnogozubog lovca, rebra su zakrivljena prema njegovom repu. Takva unazad orijentisana rebra smanjuju visinu grudnog koša i karakteristika su ptica koje rone i imaju aerodinamična tela. 

Od kada su prvi kičmenjaci ispuzali iz okeana da bi živeli na kopnu, "mnoge različite grupe su se naknadno prilagodile vodenom okruženju", objasnili su naučnici u studiji. Kitovi su, na primer, evoluirali od četvoronožnih kopnenih sisara pre nego što su se prilagodili životu isključivo u okeanima.

"Otkriće poluvodenih dinosaurusa znači da je njihova ekološka raznolikost bila veoma visoka, i to bi moglo da promeni naše predrasude o načinu na koji su oni nekada živeli", zaključuje paleontolog i autor studije Jang-Nam Li sa Nacionalnog univerziteta u Seulu. 

Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka