Fosilni ostaci kita otkrili priču o brutalnom napadu: Paleontolozi tvrde da je krivac izumrla vrsta ajkule

14.09.2022 08:31

Autor Aleksandra Cvetić 14.09.2022 08:31

Fosilni ostaci kit su omogućili paleontolozima da rekonstruišu napad koji se dogodio pre 15 miliona godina.

Izvor: Profimedia

Nekada davno okean je prekrivao teritorije današnjeg južnog Merilenda, a priobalnim delom su plivale razne morske nemani. A na osnovu analize fosila koji su pronađeni u tom delu, utvrđeno je da je u jednom trenutku kita napao ogromni megalodon - Otodus megalodon, i izavao povrede na njegovom kičmenom stubu tako što ga je grizao svojim oštrim zubima i tokom borbe uspeo da izbaci iznad površine vode što je dovelo do savijanja kičme i na kraju pucanja.

Do ovog zaključka su istraživači došli na osnovu dva slomljena pršljena kita i zuba megalodona koji su prilikom iskopavanja nađeni u neposrednoj blizini na Kalver litici u Merilendu. Mestu koje prema mišljenju stručnjaka pripada epohi miocena tj. vremenskom periodu od pre 23 do 5,3 miliona godina. Kustos i autor studije Stiven Džej Godri objašnjava da iako su ovo neposredni dokazi, oni ukazuju da je došlo do krvave borbe i dodao da je nemoguće utvrditi da li su pršljenovi pripadali kitu zubanu, usanu ili čak možda velikom delfinu, ali da se pouzdano može reći njegova dužina - oko 4 metra.

"Što se tiče fosilnih otataka koje smo nalazili na Kalver litici, ova vrsta povreda je izuzetno retka", objasnio je Godri i dodao da ga je sama ta činjenica navela da otkrije pozadinu priče. Pretpostavio je da će do više podataka doći uz pomoć CT skenera, nakon pregleda oštećenih pršljenova i bio je u pravu - snimak je pokazao kompresivni prelom kao iz udžbenika.

Još jedan od bitnih podataka do kojih su došli on i njegov tim je da je nakon preloma došlo do formiranja membrane tj. pokosnice, što ukazuje da je životinja živela još nekoliko nedelja nakon napada. Ali i da je trauma nastala usled velikog pritiska, jer je jedan pršljen završio u unutrašnjosti drugog. Sa druge strane, ostaci zuba megalodona su ukazali da je vrh odlomljen tokom miocena i to najverovatnije zato što je njime pregrizao nešto čvrsto.

Ipak, oni navode da iako je hipoteza o napadu megalodona ubedljiva ne mogu isključiti mogućnost da je povreda nastala kao posledica borbe sa nekom drugom životinjom poput Otodus chubutensis ili lažne mako ajkule - Parotodus benedenii, miocenske bele ajkule - Carcharodon hastalis, a možda čak i makroraptorijalnog kita - Phiseteroidea. Takođe, postoji hipoteza prema kojoj je kit mogao da proguta toksične alge, nakon čega je dobio snažne napade grčenja koji su prouzrokovali prelome.

Istraživanje je objavljeno 25. avgusta na Palaeontologia Electronica.