Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Da li znate da su Evropom nekada šetale pande? Fosilni ostaci izmrle vrste otkrivaju da nisu jele bambus

Autor Aleksandra Cvetić

Krajem miocena evropskim kontinentom su šetale pande, a sada je otkrivena nova vrsta koja bi mogla da pruži naučnicima odgovore na neka zanimljiva pitanja vezana za evoluciju ove životinje.

 Džinovska panda srodnik sa praistorijskom Izvor: Shutterstock

Očnjak i kutnjak koji su iskopani još 1970-ih godina na lokalitetu u severozapadnoj Bugarskoj, su pogrešno katalogizovani i završili u skladištu prirodnjačkog muzeja u Sofiji. Decenijama ovaj nalaz nikoga nije preterano zanimao, sve do nedavno kada je muzejsko osoblje naišlo na neobične zube koje su odlučili da ispitaju. Nakon analize istraživači su shvatili da su nekada davno pripadali drevnoj evropskoj pandi, međutim, ova vrsta je bila drugačija od svih prethodno otkrivenih.

Agriarctos nikolovi kako su joj istraživači nadenuli ime je imala mnogo veće zube nego što je to uobičajeno za njene praistorijske rođake, stoga se veruje da su one najverovatnije po veličini bile slične današnjim džinovskim pandama, ali i da su poslednja vrsta koja je živela na evropskom tlu.

Možda će vas interesovati i:

Paleontolog Nikolaj Spasov navodi da ovo ukazuje na to koliko još uvek malo znamo o praistorijskim životinjama i prirodi. Uprkos sličnostima u veličini između A. nikolovi i džinovskih pandi, novoopisana vrsta "nije direktan predak savremenog roda", ali je njen blizak rođak kako objašnjava Spasov. Međutim, ova vrsta je verovatno živela u drugačijem okruženju nego njeni moderni rođaci.

Analizom sastava uglja u kojima su fosili nađeni, potvrđeno je da je područje u kom su nađeni nekada bilo prekriveno močvarnim šumama. Drugim rečima najverovatnije da je A. nikolovi imao raznovrsniju ishranu nego moderne pande. Još jedna zanimljivost je da su njihovi probavni sistemi bili u stanju da prerađuju meso - baš kao i kod drugih medeveda, ali da su se pridržavale vegetarijanske ishrane.

Odgovor zbog čega se ovo desilo možda pružaju neke prethodne studije, koje su potvrdile da su džinovske pande prešle na bambus jer su drugi medvedi bili uspešniji lovci i polako ih ostavljali bez izvora hrane. Stoga naučnici smatraju da je i A. nikolovi bio suočen sa sličnim evolucionim pritiscima, te da je usvojio vegetarijanski način ishrane. Potvrđeno je da su njegovi zubi bili mnogo slabiji od zuba džinovskih pandi, što znači da verovatno ne bi mogli da seckaju bambus, a još manje životinjske kosti.

Kuda su nestale pande?

Autori studije sugerišu da je A. nikolovi najverovatnije na kraju miocena izumro jer su klimatske promene uticale na njihovo stanište i ishranu. Veliki deo močvarnih šuma je verovatno tokom vremena presušio i postao dosta toplije područije, što je otežalo rast biljaka i verovatno izazvalo glad među životinjama koje nisu mogle tako brzo da se prilagode novim uslovima.

Ostaje nejasno da li su pande potekle iz Azije, pa su potom migrirale u Evropu ili je bilo obrnuto. Takođe, oni napominju da još uvek nisu uspeli da utvrde vezu između džinovskih i drevnih vrsta panda, ali pošto najnovije otkriće pripada najmlađoj praistorijskoj vrsti, odgovor na ovo pitanje će morati da sačeka. 

Studija je objavljena 31. jula u Journal of Vertebrate Paleontology.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka