Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ove kolosalne rode preletale su indonežansko ostrvo 'Hobita': Njihovo izumiranje povezano sa srodnikom modernih slonova?

Autor Aleksandra Cvetić

Drevni Flores preme mišljenju stručnjaka nije bio samo dom ljudi poznatih kao "Hobiti", već i metar i po visoke džinovske rode, čiji raspon krila je dostizao i 350 cm.

 Ostrvo Flores Izvor: Profimedia

PALEONTOLOZI SU RANIJE SMATRALI da je velika ptica sa naučnog imena Leptoptilos robustus, vrsta koja ne leti i da se prilagodila izolovanom ostrvskom ekosistemu.

Međutim, analizom fosila koji su uključivali kosti krila, došlo je do novih saznanja o ovim drevnim stvorenjima koji su naseljavala istočne delove Indonezije tokom ledenog doba.

Možda će vas interesovati i:

Ovo otkriće je podstaklo paleontologe da revidiraju sve što su ranije znali o anatomiji i ponašanju L. robustus-a. Pa tako nova studija sugeriše da je ova ptica bila sličnija drugim praistorijskim rodama za koje se zna da su bile lešinari. To, kako dodaju naučnici, može da pruži i odgovore na pitanje zašto je ova kolosalna ptica izumrla.

Pored spomenutih ptica na ostrvu Flores nekada je živela i vrsta stegodona, izumrla vrsta bliska današnjim slonovima. Stegodoni su bili visoki jedva 120cm i paleontolozi smatraju da su džinovskim rodama bili osnova ishrane.

Vođa studije Heneke Majer sa Univerziteta u Bergenu, objašnjava da su kosti stegodona pronađene odmah pored ptičjih kostiju i to na neočekivanom mestu. U pećini. Stoga, naučnici smatraju da se ptica tu našla samo iz jednog razloga - bila je namamjena.

Džinovske rode i hobiti

Pećina Liang Bua predstavlja riznicu paleontoloških i arheoloških nalaza, mnogi od njih uključuju i ostatke Homo floresiensis-a ali i Homo sapiens-a, kao i kameno oruđe za koje je utvrđeno da su ih nekada koriste obe vrste.

Kada su nestali stegodoni, to se desilo i L. robustus-u. To se generalno poklapa sa velikim promenama na Floresu, koje su bile izazvane periodom zagrevanja pred kraj ledenog doba. "Naša hipoteza je da je ceo ekosistem propao kada je stegodon izumro", kaže Majer.

Paleontolozi su uspeli da rekonstruišu ova dešavanja na osnovu 21 kosti, koje uključuju i delove krila pronađene u pećini Liang Bua. Oni veruju da je ovo stenovito sklonište bilo mesto gde su životinje - kao što je stegodon - bežale od vrućine. Međutim, ova mesta ih nisu čuvala od predatora, kojima je zapravo bilo lakše da ih uhvate.

Evolucija ostrva Flores

NAUČNICIMA SU OSTRVA uvek primamljiva mesta za proučavanje teorije evolucije jer smatraju da relativna izolacija vremenom čini da se organizmi prilagode drugačije u odnosu na organizme na velikim kontinentima.

Na ostrvima su velike vrste često postajale manje kako bi se prilagodile ograničenim resursima, dok životinje, koje su na velikim kontinentima često male, na ostrvima dostizale neviđene veličine.

Kada je prvi put opisana 2010. godine, smatralo se da je roda sa Floresa deo ovog obrasca. Ptica je prvobitno bila zamišljana kao div bez sposobnosti da leti, jer se prilagodla uhođenju manjeg plena u šumama na ostrvu. Međutim, sa novim otkrićem - da je roda sa Floresa mogla da leti - naučnici sugerišu da životinja verovatno nije bila deo neobične evolucije.

Za kraj Majer objašnjava da je ovo saznanje još jedan dokaz kako život na ostrvu menja stvorenja na neočekivane načine.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka