Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Kolevka čovečanstva" ne prestaje da iznenađuje: Ostaci ljudskih predaka otkriveni u njoj stariji su nego što se mislilo

Najnovije otkriće naučnika o ostacima ljudskih predaka u pećinskom sistemu Sterkfontein, moglo bi da revidira dosadašnja znanja o ljudskoj evoluciji.

 Afrički preci Izvor: Profimedia

Krečnjački pećinski sistem Sterkfontein koji se nalazi u neposrednoj blizini Johanesburga, pružio je naučnicima toliko drevnih kostiju iz roda australopitekusa da je nazvan "Kolevka čovečanstva" – i smatra se veoma važnim kada je u pitanju proučavanje ljudske evolucije.

Iako su kosti otkrivene tokom prošlog veka, najnovije tehnike datovanja, tvrde naučnici, sugerišu da su pronađeni ostaci u ovim pećinama stari između 3,4 i 3,7 miliona godina, što ih čini starijim i od ostataka 'pramajke' Lusi (Australopithecus afarensis).

Možda će vas interesovati i:

"Kolevka čovečanstva" pruža nove uvide u evoluciju

Na osnovu prethodnih merenja, procenjeno je da su svi fosilni ostaci hominida pronađeni na sličnoj dubini pećine, kao i da su bili stari između 2,1 i 2,6 miliona godina, što prema rečima stručnjaka "hronološki nije odgovaralo".

Pre oko 2,2 miliona godina Homo habilisnajranija vrsta roda Homo koji uključuje Homo sapiens-a – već je lutao regionom. Ipak, u dubinama pećine u kojoj su pronađeni neki od najbolje sačuvanih australopitekusa nije bilo znakova Homo habilis-a.

To je navelo naučnike da posumnjaju u tačnost ranije procenjene starosti ostataka. Kako se ispostavilo da su fosili iz pećine suviše stari i krhki za testiranje, naučnici su analizirali sediment u blizini mesta gde su fosili i pronađeni. U prethodnim analizama procene starosti merene su mineralne naslage kalcita - za koje se ispostavilo da su mlađe od jama u kojima su nađeni ostaci, navodi se u studiji.

Za najnoviju studiju, istraživači su koristili tehniku nazvanu kosmogeno nuklidno datovanje, kojom se posmatraju nivoi retkih izotopa nastalih kada su stene koje sadrže kvarc pogođene česticama iz svemira.

Istraživači su otkrili da su fosili stari između 3,4 i 3,7 miliona godina. Što znači da su pripadnici Australopithecus africanus-a, bili "savremenici" Australopithecus afarensis-a iz istočne Afrike, uključujući i Lusi staru 3,2 miliona godina, koja je pronađena u Etiopiji.

Drugim rečima, naučnici su morali da ponovo otvore udžbenike i revidiraju ljudsku evoluciju kao i Sterkfonteinovo mesto u njoj.

Zbog čega je to tako?

Sve do ovog otkrića južnoafrički australopitekus se smatrao "premladim" da bi bio predak roda Homo, ali novo istraživanje pokazuje da je imao na raspolaganju skoro milion godina da evoluira u pretka roda Homo.

"U vremenskom okviru od milion godina, na samo 4.000 km udaljenosti, ove vrste su imale dovoljno vremena da putuju i da se mešaju ... a sada imamo dokaze o mogućoj zajedničku evoluciju širom Afrike", rekao je Brukeles.

Najnovija saznanja su naučnicima pružila dragocene informacije na osnovu kojih će morati da utvrde nov redosled događaja u ljudskoj evoluciji.

Istraživanje je objavljeno u PNAS-u.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka