Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Demonska patka: Otkriveno koja ptica je pre 50 000 godina legla jaja veličine dinje

Paleontologe je preko 40 godina mučilo pitanje koja praistorijska ptica je legla jaja težine 1,5 kilogram na tlu Australije, rezultati najnovije studije su uspeli da identifikuju pticu poznatu i kao demonska patka.

 Demonska patka Izvor: Profimedia

Naučnici u Australiji su prilikom istraživanja 1981. godine, naišli na ostatke ugljenisanih jaja na mestima koje su ljudi pre 50 000 godina koristili za kuvanje. Međutim, oni tada nisu ni slutili koliku zabunu će da izazove ovo oktriće.

Neka od jaja su identifikovana kao jaja emua - ptice sa zakržljalim krilima, koja se svrstava u red ptica trkačica, ali pažnju im je privuklo nekoliko velikih primeraka za koje nisu mogli da utvrde kojoj ptici pripada.

Možda će vas interesovati i:

Godinama su naučnici raspravljali o identitetu te velike ptice. Ali s obzirom na veličinu i starost jaja, vremenom su se pojavila dva kandidata. Prvi je bio Progura, grupa velikih izumrlih ptica nalik ćurkama. Dok je drugi kandidat bio Genyornis, koji se ponekad nazivaju i "demonske patke propasti" zbog svoje ogromne veličine i povezanosti sa vodenim pticama.

Otkriće identiteta

Najnovija studija je uz pomoć sofisticirane tehnologije sekvenciranja proteina napokon okončala ovu debatu. Rezultati sugerišu da je vrsta misteriozne ptice konačno identifikovana, i da se sa sigurnošću može reći da je u pitanju Genyornis newtoni.

Kako naučnici tvrde Genyornis newtoni bilo je zastrašujuće stvorenje koje je hodalo australijskim kontinentom pre 50 000 godina. Bila je visoka preko 2 metra i imala je telo prekriveno perijem, teško i do 240 kilograma.

Autorka studije Beatris Demarči, sa Univerziteta u Torinu sugeriše kako je ovako velika ptica, morala da snese i velika jaja. Prema njenim rečima, ona su težila i do 1,5 kilogram što odgovara veličini dinje. Ovo ih je činilo idealanim izvorom proteina za starosedeoce Australije. Ovo otkriće navelo je naučnike da zaključe kako su ljudi skupljajući njihova džinovska jaja najverovatnije i uticali na izumiranje ove vrste.

Iako delovi fosilizovanog jajeta možda nisu specifični nalazi kao fosilizovana lobanja, naučnici tvrde da i male svakodnevne stvari kao što su ove mogu otkriti mnogo o tome kako je okruženje nekada izgledalo.

Sekvenciranje proteina

Kada naučnici pokušavaju da identifikuju određenu vrstu, analizama drevne DNK-a se obično daje prednost u odnosu na sekvencioniranje proteina. Razlog za ovo leži u činjenici da proteini ne mutiraju tako brzo ili nasumično kao DNK.

Međutim, prednost ove tehnike je što su proteini manje podložni propadanju od DNK-a ostataka. Dakle, naučnici su pretpostavili da bi u ugljenisanim jajima trebalo da bude dovoljno proteina za analizu i posle dosta vremena.

 S obzirom na starost i okolnosti kojima su jaja bila izložena, većina DNK u uzorcima je bila uništena. Proteini su, kao što su naučnici i pretpostavili i dalje bili u relativno dobrom stanju.

Nakon što su sekvencionirali ove molekule i utvrdili koji bi geni mogli da ih proizvedu, istraživači su koristili poseban algoritam da uporede svoje nalaze sa genomima više od 350 živih vrsta ptica. Rezultati su potvrdili da jaja nije snela grupa ptica nalik na kokoške zvanih megapodi, te da stoga nisu pripadale rodu Progura, već Genyornis newtoni, kako tvrde autori. 

Oni zaključuju da istraživanja poput ovog nude vredne uvide na koji način ljudi utiču na svet prirode. Iako takozvane "demonske patke" više nisu tu, pouke koje možemo da izvučemo iz ovih interakcija mogu direktno da se primene i na sadašnjost.

Rezultati su objavljeni 24. maja u Proceedings of the National Academy of Sciences.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka