Fosil star oko 508 miliona godina otkriva tajnu: Drevni člankonožci su praktikovali čudnu strategiju parenja

Paleontolozi u poslednje vreme intezivno rade na otkrivanju tajnih života trilobita, a jedan slučajan nalaz je doveo do pojašnjenja kako su se ovi drevni zglavkari nekada razmnožavali.

Na ovom dobro očuvanom fosilu, na donjem delu tela, otkriven je par kratkih dodataka koji su verovatno korišćeni kao kopče. Ženka O. serratus-a bi se verovatno zakačila na morsko dno, a onda bi je mužjak "obgrlio" odozgo, kačeći se kopčama za njeno telo - manevar koji ga je savljao u najbolji mogući položaj za parenje.

"Pridržavanje za ženku je bilo veoma važno, jer je to položaj koji je povećavao verovatnoću uspešnog parenja."

Šta znamo o trilobitima?

Postoji više od 20.000 poznatih vrsta trilobita koji su naseljavali Zemlju pre oko 270 miliona godina, sve dok nisu izumrli pre oko 252 miliona godina na kraju permskog perioda.

Istraživači za ovu vrstu O. serratus-a, znaju duže od jednog veka, od kada su paleontolozi pronašli fosilne ostatke u Burdžs Šejlu. Ovo stecište fosila kambrijskih morskih stvorenja se nalazi u današnjim kanadskim Stenovitim planinama.

Naučnici su se uglavnom fokusirali na istraživanje primeraka O. serratus-a pronađenih početkom 1900-ih, uglavnom zanemarujući brojne primerke pronađene na prelazu u 21. vek. Međutim, kada je započela ispitivanje ove vrste, Loso je naišla na ovaj izuzetni fosil u Kraljevskom muzeju Ontarijo.

"Morala sam da pogledam svaki pojedinačni primerak, pa sam naišla na ovaj i pomislila: "Ovo je čudno. Ovi dodaci uopšte ne bi trebali da izgledaju ovako'", rekla je ona.

Na fosilima trilobita noge su retko sačuvane, najčešće se fosilizuje samo tvrda spoljašnja ljuska, dodala je ona. U stvari, samo 38 od 20.000 poznatih vrsta ima fosile sa očuvanim dodacima. Upravo zbog toga i iznenađuje činjenica da je ovaj primerak imao sačuvane ove kratke dodatke na središnjem delu tela.

Neobičan par nogu uži je i kraći od prednjih i zadnjih parova nogu. Kratki dodaci nemaju bodlje - obeležje na nogama trilobita.

Razotkrivanje misterioznih "kopči"

Kako bi detaljnije istražili kopče, Loso i njen kolega Havijer Ortega-Ernandez sa Harvarda, uporedili su dodatke O. serratus-a sa onim kod pojedinih živih zglavkara. Ova grupa uključuje mnoge moderne beskičmenjake, uključujući insekte, pauke i rakove.

Dalja analiza je otkrila da su čudni dodaci O. serratus-a verovatno kopče. Tokom sesije parenja, mužijak je verovatno bio sa gornje strane ženke. Naučnici smatraju da su mužjaci verovatno koristili kopče za "držanje za bodlje ženkinog repa".

Drugi dobro očuvan primerak iste vrste nije imao kopče, što navodi na zaključak da se radilo o ženki. Drugim rečima, ova vrsta je verovatno imala polni dimorfizam, što znači da su mužjaci i ženke imali različite karakteristike.

Ova "strategija parenja" danas može da se vidi kod potkovičastih rakova, koji su daleki srodnici trilobita.

Moguće je da je O. serratus bio podjednako borben u pogledu parenja. Ali naučnici upozoravaju da se ovo ponašanje ne može očekivati i kod druge vrste trilobita, jer su ova stvorenja imala veliki broj staništa i oblika tela.

"Zanimljivo je videti da se složeno ponašanje prilikom parenja kod zglavkara razvilo već sredinom kambrija", zaključila je Laso.

Studija daje "ubedljiv dokaz da su modifikovane noge… prava biološka varijacija, a ne deformitet prouzrokovan oštećenjem", rekao je Greg Edžkomb, istraživač u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Ranije studije pružile su neke dokaze da se trilobiti razmnožavaju poput potkovičasti rakova, dodao je Edžkomb. "Sada možemo dodati detalj da su pojedini mužjaci trilobita imali kopče."

Studija je objavljena u časopisu Geology.