Neverovatno dobro očuvan skelet izumrle SOVE otkriva kako je živela i šta joj je bio poslednji obrok (FOTO)

Ovo je prvi dokaz da je ova vrsta miocenskih sova bila 'dnevna ptica' odnosno aktivna tokom dana.

Fosil je otkriven skoro 2.100 metara nadmorske vidine, u basenu Linkia u kineskoj provinciji Gansu, na ivici Tibetanske visoravni.

Datira iz kasne epohe miocena, pre oko šest miliona godina.

Detaljna analiza fosilizovanih kostiju oko činu koju su uradili istraživači Kineske akademije nauka, otkriva da je, za razliku od većine modernih sova, ova vrsta bila aktivna danju, a ne noću.

Fosil obuhvata skoro ceo skelet od vrha lobanje preko krila i nogu do repne kosti, zajedno sa delovima tela koji se retko pronalaze.

Pronađene su čak i podjezična kost, dušnik, natkolenica, tetive mišića krila i nogu, pa čak i ostataci poslednjeg obroka. Poslednje što je pojela bio je mali sisar.

"Neverovatna očuvanost kostiju oka u ovoj lobanji nam je omogućila da vidimo da je ova sova više volela da bude aktivna tokom dana", rekao je dr LI, glavni autor studije.

Istraživači su nazvali vrstu Miosurnia diurna inspirisani njenom bliskom živom rođakom, dnevnom sovom jastrebačicom (Surnia ulula).

Osobine lobanje i skeleta, uključujući veliku izbočinu na delu jagodične kosti odmah iza oka, pokazuju da je Miosurnia bila deo grupe sova Surniini.

Istraživanja su pokazala da su Surniini, uključujući i Miosurnia, jastrebačicu i male sove, odbacile noć pre nekoliko miliona godina.

Ovo je prvi dokaz da je ova vrsta drevnih sova bila 'dnevna ptica' ili aktivna tokom dana.

Skleralne koščice su male kosti koje formiraju prsten oko zenice i šarenice u spoljašnjem delu oka.

Noćnim životinjama su potrebne veće oči i veće zenice da bi videle u uslovima slabog osvetljenja, a dnevne životinje imaju manje oči i zenice.

Kod fosila Miosurnia diurna, meki delovi oka su se odavno raspali, ostavljajući male trapezoidne skleralne koščice nasumično postavljene u sovinoj očnoj duplji.

Paleontolozi izmerili ove pojedinačne male kosti i uradili osnovnu geometriju kako bi rekonstruisali veličinu i oblik prstena oko oka.

"Izgledalo je kao igranje sa kockicama, samo digitalno", rekao je dr Stidham, opisujući kako su 16 malih sličnih kostiju preklapali jednu sa drugom i formirali prsten oko šarenice i zenice.

Rekao je da je njihovo pravilno sastavljanje omogućilo naučnicima da odrede ukupan prečnik prstena i otvor za svetlost u sredini.

Naučnici su zatim uporedili skleralne koščice fosilne sove sa očima 55 vrsta gmizavaca i više od 360 vrsta ptica, uključujući mnoge sove.

Gledajući veličinu i oblik fosilnog oka i njegov relativno manji otvor za svetlost, naučnici su utvrdili da ono najviše liči na oči živih sova iz grupe Surniini.

Njihovi rezultati pokazuju da je predak svih živih sova gotovo sigurno bio noćna ptica, ali je predak grupe Surniini bio dnevna.

Dr Stidham dodaje da je Miosurnia diurna prvi zapis o evolucionom procesu koji se proteže milionima godina i koji se proteže širom sveta u kome su pojedine sove evoluirale tako da zamene noć za dan.

Resultati istraživanja objavljeni su u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS) 28. marta.