Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ovo retko otkriće bi moglo da pomogne naučnicima da upotpune evolucionu istoriju modernih pauka i škorpiona

Prema Havijeru Ortegi Ernandezu, prvom autoru istraživanja, pronalazak fosilizovanog nervnog tkiva iz kambrijskog perioda — koji se dogodio pre između 543 miliona i 490 miliona godina — je retkost!

 Fosil insekta u ćilibaru Izvor: GR / Photo / Alamy / Alamy / Profimedia

Novo istraživanje otkrilo je nervno tkivo u fosilima insekata starim više od 500 miliona godina. Ovo retko otkriće bi moglo da pomogne naučnicima da sastave evolucionu istoriju modernih pauka i škorpiona.

Prema Havijeru Ortegi Ernandezu, prvom autoru istraživanja, pronalazak fosilizovanog nervnog tkiva iz kambrijskog perioda — koji se dogodio pre između 543 miliona i 490 miliona godina — jeste "retkost".

"To je zaista sreća", rekao je paleobiolog sa Univerziteta Harvard.

Možda će vas zanimati i:

Dva sićušna fosila koje je proučavao Ortega Ernandez stara su oko 508 miliona godina. Obe su vrste Mollisonia symmetrica, piše portal "Lajv sajens", prenosi Sputnik.

Fosilizovani insekti su deo zbirki dva važna muzeja. Jedan pripada Harvardskom muzeju komparativne zoologije, gde je Ortega Ernandez kustos, dok je drugi u vlasništvu Smitsonijan instituta. Oba fosila su pronađena u dobro poznatoj geološkoj formaciji u provinciji Britanska Kolumbija u Kanadi.

Harvardski fosil je dugačak oko 13 milimetara i širok 3,5 milimetara na najširoj tački. Smitsonijan fosil ima samo 7,5 mm dužine i 1,7 mm visine.

Prema Ortegi Ernandezu, nijedan fosil ne izgleda posebno zanimljivo golim okom. Međutim, uprkos svom nezanimljivom izgledu, insekti su bili iznenađenje posmatrano kroz mikroskop.

Proučavajući fosile mikroskopom, naučnik je u oba pronašao dobro očuvane nervne sisteme. Pošto je proces fosilizacije transformisao tkivo u filmove organskog ugljenika, fosilizovani nervi su izgledali kao mrlje od crnog mastila. Prema autorima studije, optički nervi su uočeni u oba fosila koji su se protezala od očiju insekata kroz telo. Pored toga, autori su kod stvorenja primetili neku vrstu nervnog tkiva u glavi, ali nije jasno da li je to struktura nalik mozgu ili nešto sasvim drugo.

"Vidimo da tu ima nečega, ali nemamo dovoljno rezolucije da bismo mogli da kažemo: to je definitivno organizovano ovako ili onako", rekao je Ortega Ernandez.

Ovaj nedostatak ne dozvoljava da se utvrdi precizan odnos Mollisonia symmetrica sa drugim beskičmenjacima kao što su insekti, paukovi, rakovi. Međutim, koristeći karakteristike prisutne kod artropoda kao osnovu, naučnici su konstruisali dva moguća evoluciona stabla.

U oba stabla, M. symmetrica i moderne paukolike životinje imaju zajedničkog pretka, što znači da je relativno jednostavan nervni sistem ovih drevnih insekata doveo do visoko zgusnutog mozga pripadnika ove grupe, koji uključuje škorpije, paukove i krpelje.
Međutim, stabla su postavljena drugačije nego kod drugih važnih grupa kambrijskih zglavkara, uključujući grupu životinja čiji je nervni sistem bio sličan onima kod modernih paukolikih životinja.

"Postavljanje ovih vrsta na evoluciono stablo moglo bi da ukaže na to da su mozgovi paukolikim životinjama evoluirali postepeno tokom vremena ili su evoluirali nezavisno i u različito vreme kroz takozvanu konvergentnu evoluciju", rekao je Ortega Ernandez.

Studija je objavljena u naučnom časopisu "Nejčer konjunikejšens".

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka